УНУТАР ТРБУШНИ ПРИТИСАК (УТП) У НАРОДУ ПОЗНАТ КАО НАДИМАЊЕ
Изазива најтеже болести код људи и животиња.
Медицинска наука га није описала. Није стандардизован, нити се мјери иако је најагресивнији фактор у тијелу људи и животиња. Да би феномен био јаснији ево дефиниција УТП).
УНУТАР ТРБУШНИ ПРИТИСАК (УТП) са свим својим арсеналом могућности у синергији са временом, ИСТОВРЕМЕНО, ФУНКЦИОНАЛНО, ФИЗИЧКИ, директно и индиректно, од рођења до смрти ремети: дисајни систем, срчано-судовни, пробавни, лимфни, жлездани, нервни, имуни… и друге СИСТЕМЕ, органе и функције.
Та истовременост, сталност, једносмјерност и организму непозната (статична динамика удава), немогућност узмицања, тотална заробљеност…су страшни суд за организам, јер човјек је биће ритма, слободе избора, динамике, моторике, перисталтике, оптималне прокрвљености, умора-одмора, дана и ноћи…
ШТА ЈЕ НАДИМАЊЕ
Надимање је респектабилна пнеуматска, тихопузећа сила и опасна болест пробавног канала.
Потпуно се уклапа у научну дефиницију настанка болести да „болест настаје онда када агресивни фактор надвлада одбрамбени“ али не каже који је то фактор.!?
Надимање је једина сила која без и једног другог навођеног „ризико фактора“ слано, масно, љуто, кисело, никотин кофеин, алкохол, наследни фактор за 1/2х брутално физички убије коња, вола, краву… и сваку неумјерену животињу и човјека који су склони нагутавању ваздуха (аерофагија). На дијагностичким машинама оно се рефлектује црно и непрозирно је. Школска медицина га заобилази!?!
Феномен гутања ваздуха није само медицински проблем. Припада више теологији, филозофији, обичајима, култури, предању, лингвистици, рађању, умирању, познавању физике и гасних закона.
Овај рад је плод интегративне медицине, мултидисциплинарног приступа, здраве логике, космичких принципа и Божијих закона који су помогли да се УТП опише, стандардизује, типизира и мјери
НЕ ОПТУЖУЈТЕ ХРАНУ
Храна се неосновано оптужује, иако нема никаку агресивну силу осим статичне, природне гравитационе и бочне парцијалне компоненте.
Сви траже узрок у храни: религије виде узрок у преједању, неумјерености, похлепи, слабом карактеру, духовном паду…па прописују одрицање, уздржавање кроз постове, молитву итд.
Медицина прописује дијете, промјену навика, баланс међу намирницама, фармацеутске препарате…
Појединци траже здравље у веганству, гладовању, макробиотици, пробиотици и чаробним формулама – лажима.
Библија упозорава „не једи плода са дрвета познања добра и зла, упознаћеш зло“.
Значи да је у храни или са храном и добро, али и зло, што је по закону равнотеже нормално и неизоставно.
Хипократ је прије 2400 година написао да је „послије јела потребно прошетати да се храна и ваздух промијешају“. У овом случају храна је добро а ваздух је зло, јер уз свако добро иде и зло.
Хипократ је први у историји оставио писани траг да једемо ваздух.
Први је на свијету рекао да СВЕ болести долазе из цријева.
Руси кажу да је стомак „живот“ а Кинези „ЦЕНТАР ЖИВОТА“.
По закону равнотеже то аутоматски значи у стомаку је и смрт .
На једној египатској пирамиди, старој 5800год пише да „човјек једе 3 пута више него му је потребно а од тога 2/3 поједу доктори“.
Цар Давид је 900 година п.н.е. рекао „нека вам трпеза ваша буде на тугу, на болест, на несрећу и на одмазду“.
Храна је мамац иза које се крије челична кука (удица).
Уроњени смо у ваздух а нагоном везани за храну. Саучесници у несрећи су: апетит, ждријело и једњак који усисавају ваздух и сабијају га (компримирају) у желудац.
Хипократ није могао знати за СТИШЛЈИВУ особину ваздуха који је због тога ЗЛО – ДУХ. Да ли је знао да уз храну (која живот значи) обавезно улази и СМРТ?
Требамо знати, да ако на уста улази нешто материјално и видљиво (храна), по закону дуала, мора у нас ући и нематеријално и невидљиво а то је ВАЗДУХ који по својој небеској суштини може бити и ЗЛО – ДУХ.
Творац је намјерно укрстио заједњчки пут хране и ваздуха да би преко надимања контролисао смјену сваке јединке и смјену популације.
Онај ко нам даје живот, он даје болест и смрт.
УТП од првог дана живота опструише и функционално омета рад дијафрагме, плућа и срца и зато прије времена обољевамо, старимо и умиремо.
КАДА ВАЗДУХ И ВОДА УЂУ ГДЈЕ ИМ НИЈЕ МЈЕСТО
Примјери:
Ако се утрунимо у око оно ће сузама испрати страно тијело из ока.
Ако се убодемо нечим у ткиво, оно ће се на мјесту убода упалити и огнојити а онда ће „пожртвованим падом“ избацити страно тијело а потом га зацијелити. И у другим примјерима организам има одговор и механизме одбране.
Исто тако када ваздух уђе у пробавни канал тијело ће га препознатикао СТРАНО ТИЈЕЛО и користиће најразличитије начине и могућности да га се ријеши: подригивањем, вјетровима, повраћањем, температуром, алергијама, знојењем, проливом, ресорпцијом, ширењем цријева, трбуха итд…-(прва линија одбране).
Ако наведени, Богом дани, природни отвори, одушци, спасоносни вентили нису довољни онда ће организам прибјећи радикалнијим мјерама самоодбране а то је, НА ПРВОМ МЈЕСТУ УПАЛА СЛУЗНИЦЕ ДУЖ ЦИЈЕЛОГ ПРОБАВНОГ КАНАЛА КОЈА ЈЕ ДОБРА ПОДЛОГА ЗА ЊЕНЕ ПРИПАДАЈУЋЕ БОЛЕСТИ. То је друга фаза (друга линија одбране).
МЕХАНИЗАМ НАСТАНКА ПОЗНАТИХ „БОЛЕСТИ“
Ако (УТП) надвлада регенерацијску могућност слузнице, енергизовани молекули заробљеног ваздуха ће пронаћи најслабија мјеста- тачке у зиду желуца и цријева и почеће да буше рупе које се нажалост посматрају изоловано и називају „основним болестима“. Ово објашњава настанак више чирева истовремено.
Паскалов закон ово потврђује да притисак у затвореном суду или систему дјелује на све стране истим интезитетом, истовремено!
Зато „болест“ не долази сама, него здружено и истовремено. Трагати за „основном“ и лијечити је, бесмислено је и зато нема резултата.
Конкретно су то чиреви на желуцу, једњаку, 12-цу, танком цријеву, слијепом и дебелом цријеву, фистули, порозна , водопропусна цријева (асцитес), хемороиди, пролапс хемороида, испадање дебелог цријева, роднице, матернице, инвагинација (цријево једе цријево), пријевремени порођај, јер под притиском цријева пукне водењак у матерници и беба мора ван.
Уз наведено имамо пуцање крвних судова, пуцање дијафрагме, пуцање плућних *постора…пробијање препонске киле, пупчане, феморалне, скроталне и осталих 20 кила-хернија. Све наведено је последица УТП, јер све настеје изнутра и пробија озакоњено према вани, према мањем атмосферском притиску, Да ли је више од 40 рупа случајност или необориви доказ да је (УТП) САВРШЕНИ ЕГЗЕКУТОР КОЈЕГ ЉУДСКИ УМ НЕ РЕЗОНУЈЕ.
Да би га боље разумили упоредимо микро и макро космос.
МИКРО И МАКРО КОСМОС
Не тоне брод због воде око брода, него због воде која уђе у утробу брода гдје јој није мјесто.
Иста вода која носи брод може га и потопити (кинеске пословице)
Тако исто „не обољева човјек због ваздуха око нас, него због ваздуха који уђе у утробу човјека и животиња гдје му мјесто није (аутор)
Када једемо па нам скрене мрвица у душник (тамо гдје јој мјесто није), онда почиње борба за живот, за ваздух.
Иста логика важи и за ваздух који уђе са храном, гутањем. Ако га је мало онда је проблематичан, ако га је више и загосподари онда је смртоносан…убије коња, вола, краву. Да није ових 40 спасоносних вентила („болести“) ми би за 7 дана експлодирали.
Земљи, као макрокосмосу да није вулкана, плинских одушака, гејзира…Земља би за 30 дана експлодирала…Тако је потпуно небитно који вулкан је еруптирао, или гдје је чир (улкус) перфорирао, улога им је иста: СМАЊИТИ УНУТРАШНЈЕ ПРИТИСКЕ.
На крају ако вулкан није болест, него Земљин одушак, онда ни 40 рупа на човјеку нису болести него одушци.
ВАЗДУХ НИЈЕ ХРАНА У ПРОБАВНОМ КАНАЛУ ОН НЕМА НИКАКВУ ХРАНЉИВУ ВРИЈЕДНОСТ, НИ ВИТАМИНСКУ, МИНЕРАЛНУ, БЈЕЛАНЧЕВИНАСТУ, САМО ЈЕ ФУНКЦИОНАЛНО И ФИЗИОЛОШКО СМЕТАЛО.
ШТА ИЗАЗИВА КРВНИ ПРИТИСАК
По научној дефиницији „сила којом крв притишће на зидове крвних судова зове се крвни притисак“. Из дефиниције се не види шта ствара ту силу, али из питања се види да је нешто изазива.
Паралела:
Ако крвни притисак изазива све кардиваскуларне болести, а изазива, онда и УТП изазива све трбушне „болести“. Поготову што је он истовремено отац и крвном и лимфном хидростатском притиску о којем нико не говори!?
Та три компатибилна, интегрисана притиска изнутра у синергији са стресом и реактивним одговором (отпором) пробавне и трбушне мускулатуре извана стварају унутартрбушну тјескобу коју називамо унутар-трбушни притисак (УТП).
НАУЧНИ ДОКАЗ
Крв и лимфа су мирне и статичне природе, нису стишљиве и немају никакву кинетичку и динамичку силу да би изазвале притисак на зидове крвних и лимфних судова. Тај притисак у њима мора нешто извана иницирати. То нешто је стисљива природа ваздуха у пробавном каналу чији се молекули дају сабијати, компримирати, енергизовати, динамизирати…
Као такви, по Паскаловом закону притишћу на унутрашњост желуца, цријева, једњака а ови на зидове трбушне мускулатуре, на дијафрагму, на срце, на све унутрашње органе, на њихов крвоток и на лимфоток.
ЕКСПЕРИМЕНТАЛНИ ДОКАЗ
Узимамо стаклени галон од 1л. У њега ставимо 3 надувана дјечија балона. Један нека представља пробавни канал, други крвоток а трећи лимфоток. Ако повећамо волумен и притисак у првом балону он ће притиснути и повећати притисак у остала два балона. Истовремено ће се повећати и унутаргалонски (тј. унутартрбушни) притисак, што доказује да је УТП узрок крвном и лимфном хидростатском притиску.
ДА ЛИ СУ БОЛ И БОЛЕСТ ПРИЈАТЕЉИ
Бол је пријатељ! А да ли су болести пријатељи? Јесу. Зато што су настале из бола. Као што су настали болница, болесник, болничар…Бол и болест нам јављају да са нама нешто није у реду. А да ли су симптоми пријатељи? Јесу и нису, зато што су симптоми или знакови увелико болест и симптом, истовремено!
Примјер:
Чиреви (улкуси) су болест, али и симптом УТП.
Киле (херније) су болест, али су истовремено и доказ УТП.
Анауризме су подмукла болест, али и симптом високог хидростатског крвног притиска којег узрокује УТП.
Дивертикули на једњаку су болест, а још више симптом пнеуматског или УТП.
Произилази да су све упале у дигестивном систему једна упала или симптом унутартрбушног притиска (УТП), јер настају истовремено и увијек са унутрашње стране одакле притисак (исхемија) дјелује. Овај закључак произилази из Паскаловог закона.
СВЕ УПАЛЕ И „БОЛЕСТИ“ У ДИГЕСТИВНОМ ТРАКТУ МОГУ СЕ ЗВАТИ УНУТРАШЊИ ДЕКУБИТУС
Ово откриће потврђује закон равнотеже, јер ако имамо кожу, морамо имати и слузокожу. Ако имамо извана атмосферски притисак морамо имати и притисак изнутра. Ако имамо гравитациони, физички притисак извана (декубитус), морамо имати и унутрашњи мекани – пнеуматски на слузницу. Без обзира како се силе зову и одакле дјелују оне ометају циркулацију.
Леђни декубитус изазван је и силом теже. Дискусхернија, покосница, (хрскавица) у карличним зглобовима, у кољенима…су посљедица земљине теже.
ИСХЕМИЈА ЈЕДЕ ЋЕЛИЈЕ
Исхемија је израз за недовољну прокрвљеност. Исхемија је тајно и страшно творчево оружје које тихо убија човјека од првог до посљедњег дана живота. Исхемија: је подмукла мултидисциплинирана „болест“ која скраћује – брије ресице (целијакија) која онемогућује, ограничава ресорпцију хранљивих материја. Исхемија тиме убрзава процес старења и скраћује живот. Зато, између осталог „болести долазе из цријева“. УТП изазива исхемију у цијелом пробавном каналу и основни је узрок свих упалних процеса и трбушних „болести“.
Притисак на највиталнији и најосјетљивији дио слузнице (КУТАНА), на дубље слојеве зидова желуца и цријева, на сусједне налијегнуће органе, на крупне крвне судове изазива најразличитије промјене и посљедице које медицина назва „болестима“.
ОКИДАЧ РАКА
Притисак надувеног желуца и проширених цријева на дијафрагму, плућа, срце, јетру, панкреас, жучну кесу, на бубреге, на матерницу, на мокраћну бешику, на простату…значи дуготрајни дефицит кисика (кисела средина) у поменутим органима и поремећај у метаболизму, крвни и лимфни притисак, ћелијски притисак, слама одбрамбену моћ организма. Сав овај набројани апсурд и бесмисао у организму, уз потрошени биолошки потенцијал је окидач за рак и позив на још бржу надокнаду исхемијом уморених ћелија.
На дивље и глобално убијање ћелија организам мора одговорити дивљим бујањем природних, нормалних ћелија које се одмећу – дезертирају.
Исхемија узрокује и ћелавост на чеоном и тјеменом дијелу главе. Доказ је танка и нашпанована кожа у којој нема мјеста за коријен длаке (испада коса, испадају зуби!!??)
Исхемија изазива и парадентозу (испадање зуби) због притиска језика на десни са унутрашње стране, а усана са вањске стране.
Исхемија је генијални изум у Божијим, али и у нашим рукама, који нас тјера да размишљамо својом главом.
РАК ЈЕ САМО ЈЕДАН А НЕ 100 ВРСТА
Име му је у једнини а не множини као улкусима (чир) и килама (хернија), ма гдје се налазили сви су посљедица унутартрбушног притиска, као што су вулкани, ма гдје еруптирали, посљедица унутарземаљског притиска.
Унутартрбушни притисак (УТП) преко исхемије (недовољна прокрвљеност) прекомјерно троши, црпи биолошку надокнаду, једе организам изнутра „аутофагија“, тачно онолико колико ми једемо ваздух. „Око за око, зуб за зуб“. Дуална законитост је гарант космичке непогрешивости.
Рак није пао са Марса нити је нешто посебно, има своје објашњење, законитост, предвидивост, има своје знакове, исте оне које имају и друге „болести“ – посљедице чији је заједнички усуд или егзекутор агресивни и моћни (УТП).
Рак је као и све друге упале и „болести“ – посљедице извана инициран, а изнутра испровоциран. Провоцирати може неко ко има силу.
Ова логика је видљива у самом питању „шта изазива“ рак, а не како „настаје“ рак. Нешто у завезаној врећи, како хирурзи воле да кажу за трбух у мраку трбушне шупљине, тихо, као црв, под кором гризе ћелију по ћелију, орган по орган, функцију по функцију, од првог до посљедњег дана живота.
То нешто је УТП. У тој завезаној врећи гдје ни „правило нема правила“, кажу упућени влада вјечни закон јачег. По научној дефиницији болест настаје онда када агресивни фактор надвлада одбрамбени.
Најјачи и најагресивнији фактор унутар човјека је компримирани ваздух (УТП) који је вјечан, неуморан, мултиефектан, мултидисциплиниран који функционално и истовремено, ретроградно дјелује на здравље људи и животиња.
Сви онколошки пацијенти имају надимање, ваздух у цријевима, вјетрове…као и сву другу стандардну симптоматологију са аеро фагијом на првом мјесту. Све се ово може провјерити за једну минуту.
ПРОСТАТИТИС
Основни узрок обољевању простате је пнеуматски и механички притисак надуваног завршног цријева на њежну простату. Тај притисак има за посљедицу отежану циркулацију и стагнацију њеног секрета и одлива лимфе у здјелицу.
Тај кобни физички притисак отежава циркулацију, чини простату малокрвном тј. исхемичном а то значи одумирање (атрофију) ткива простате, што узрокује непрекидну и појачану биолошку надокнаду (бујање) и повећање простате (хиперплазија).
Никакви лијекови ни терапије не могу ово зауставити.
Мора се отклонити притисак на простату, смањити унос хране, смањити сједење, повећати физичку активност, промијенити неке навике… Простатитис је знак и симптом УТП као што су и друге унутартрбушне „болести“.
Физички притисак цријева на мокраћну бешику са горње стране повећава исхемију простате.