ТРНДЕЗ (ТЕАРН’ДАРАЂ) је древни јерменски празник који се обележава 13. фебруара увече. Овај празник спаја хришћанске традиције и елементе многобоштва.
Теарн’дарађ значи „Ићи у сусрет Господу“. У хришћанском смислу празник је посвећен доношењу малог Исуса у храм, 40 дана након рођења.
Празник потиче из прехришћанског периода и повезан је са Сунцем, доласком пролећа, плодношћу и породичним благостањем.
Ватра која се пали у време заласка Сунца симболизује очишћење и победу над мраком и злом. Људи, посебно младенци, прескачу ватру. Неки чувају пепео и њиме огрћу воћке као симбол родне године.
СРЕТЕЊЕ (СРЕТЕЊЕ ГОСПОДЊЕ) је православни празник који се обележава 15. фебруара. Сретење обележава доношење малог Исуса Христа у храм и сусрет са праведним Симеоном. У црквама се освећују свеће које симболизују светлост Христову. Постоји веровање да време на Сретење предвиђа како ће бити остатак зиме и долазак пролећа: ако је сунчано, зима ће још трајати; ако је облачно и ветровито – пролеће ће брзо доћи. У неким крајевима Србије људи обилазе куће и освећују домове свећама.
МАСЛЕНИЦА је недеља пре Великог поста. Празник има паганске корене и слави крај зиме. Овај празник славе словенски народи, пре свега Руци, Белоруси и Украјинци. Реч Масленица потиче од речи „масло“, јер се током ове недеље пре Великог поста једе мрсно. То је последња недеља када је дозвољено јести млечне производе пре поста.
Симбол су блини (палачинке), округле попут Сунца. Током недеље организују се народне игре, песме и окупљања. Последњи дан се зове Недеља праштања, када људи траже опроштај једни од других пре почетка поста. На крају се пали лутка од сламе, која представља зиму.
