ПРОЛЕЋЕ ЈЕ КУЦАЛО НА ПРОЗОР
Седео је за клавиром.
Прстима пожутелим од дувана
свирао је „Валцер цвећа“.
Пролеће је куцало на прозор.
У очима је носио дубоку тугу.
Око врата кашмирски шал боје залазећег сунца.
У души скривена префињена осећања.
Пролеће је куцало на прозор.
Говорио је
да љубав чини простор огромним,
да су жеље једине птице које треба држати у кавезу,
да је човек важнији од свих континената,
да пише онако како живи,
Душом и Срцем,
да чега год се такне, то се расцвета.
Пролазили су тихи ноћни сати.
Пролеће је куцало на прозор.
Зора се помаљала иза брда.
Рекао је:
Моја је слабост јача од мене,
ућуткај ме и пусти кучиће да лају.
Пролеће је куцало на прозор.
Мирјана Миланков
- Март 2024.
Нови Сад
—-
БУДИ СЕ ПРОЛЕЋЕ
На издисају Зиме
Развигорац пева јутарњу баладу
На обронцима Фрушке горе
Буди се пролеће
Баба Марта из прикрајка вреба
Мартовска битка Сунца и Снега
Као вечита борба Ероса и Танатоса
Буди се пролеће
Под цветним тепихом, љубичастим и белим
Сећања се скупљају
У споменар Зимских успомена
Буди се пролеће
Са уснулог ока отирем Зиму
Пружам руке ка Сунцу
Жељна топлог загрљаја
Снови постају Јава
Буди се пролеће
Мирјана Миланков
17.март 2024.
Нови Сад