Категорије
Духовне и друге науке - Теорија и пракса

Спречавање падова у старачком добу – Пише: др Рајко Игић

 

Проф. др Рајко Игић је аутор књиге Основи геријатрије

 

Широм света најбрже се повећава број становника у геријатријском добу—изнад 65 година. Главни разлог за ту демографску одлику је све дужи људски век, а деце се радја све мање. Та промена има низ последица јер код старијих особа прогресивно пада физичко и психичко здравље. Немоћ старих повећавају падови који често доводе до тешких оштећења. Зато је превенција падова важна за породице и установе које негују старе особе, али и за друштво због повећаних трошкова. Главни циљ нам је да се укаже на важност спречавања падова и прикаже пар вежби које спречавају падове.

Овде је реч о падовима који се дешавају при “чистој свести” – не због наглог губитка свести у време синкопе, несвестице, шлога или епилепсије. Поред тога, истиче се да близу 50% старих особа након пада не може самостално устати. Свака трећа особа која живи у кућним условима падне барем једанпут у току године, а падови су учесталији код особа изнад 80 година. Број падова је и чешћи јер многе особе, ако се не озледе, то ником не саопштавају. Када особа пада из стојећег става, због велике потенцијалне енергије ударца о чврст предмет, настају тешка оштећења.

Разлога за падове је много и они се сврставају у три групе: поремећаји организма (нпр. слабост, вид, равнотежа, неки лекови), ситуациони (дневне активности) и опасни услови спољашње средине (нпр. нераван тротоар или клизав пут). У 85. години сам пао при силажењу низ степенице без рукохвата. На истом месту је, дан пре мене, пала особа код које је дошло до кидања Ахилове тетиве. Моја школска другарица је у кући доживела неколико падова и имала две повреде главе. Друг из наше генерације имао је два пута прелом исте бутне кости у трогодишњем размаку. Након пада наступа страх, смањује се кретање, слабе мишићи и равнотежа, лако долази до новог пада.

Да се смањи број падова вреди редовно вежбати јачање мишића подколенице. Особа стоји и придржава се за наслон столице или за браву затворених врата, стопала су размакнута око 10 цм. Пете се лагано подижу изнад пода, тежина се 5 секунди преноси на прсте стопала. Потом се пете лагано спуштају на под. То се понавља 10 -12 пута, 4-5 пута дневно, годинама.

Постоје два типа равнотеже тела: у миру и кретању. Равнотежа у миру се мери дужином стајања на једној нози без нагињања. Равнотежа у кретању се мери тестом “устани, ходај, седи”: особа седи у столици и на дати знак устане и хода 3 метра, врати се и седа у столицу. Резултат теста: мање од10 секунди = нормално; мање од 20 секунди = добра покретљивост, може ходати сама; мање од 30 секунди = постоји проблем за ход и равнотежу, потребно је помагало. Препоручујемо једноставну вежбу за равнотежу која се изводи ходањем раширених руку, тако да се нога која иде напред подигне и савије у колену, да би се особа на њу потом ослонила. Следи такав корак с испруженом и савијеном другом ногом.

Брзина хода је у геријатријском добу стабилна до 70. године, затим опада за приближно 15% сваких 10 година. Медјутим, корак годинама постаје краћи. Приликом прегледа геријатријског пацијента, лекар посматра ход, ако је особа покретна, да установи покретност зглобова, мишићну снагу, равнотежу и општу физичку способност. У компликованим случајевима, лекар примарне здравствене заштите затражи помоћ специјалисте који процењује кретање на основу двадесетак компоненти мобилности и особа добија препоруку за вежбе.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *