Ђорђе Шагић – Први званично забележени Србин досељеник у Сједињене Државе

Први Србин у САД

Навршило се 150 година од смрти човека за кога је званично утврђено да је био први српски досељеник. Ђорђе Шагић је био пореклом из Стоног Београда, а у САД су га звали Сењор Хорке и Џорџ Фишер.

Давне 1815. године на обали мора око Филаделфије, повео се разговор између младог српског морнара и локалног полицајца. Морнар је био «слепи путник», пецарош и цртач карата на броду Делавер, који је пристигао из Европе, а полицајац је био чувар америчке луке од илегалних досељеника.

Ђорђе Шагић као амерички официр

– Ко си ти, младићу?

– Ја сам пецарош!

– Како ти је име?

– Ђорђе Пецарош, фишмен!

– О, ти си Џорџ Фишер?

Изговоривши једину реч коју је знао на енглеском, Ђорђе Шагић, дошљак из Немачке, записан је у америчку полицијску бележницу као Џорџ Фишер.

Било је Срба на америчком континенту и пре Ђорђа Шагића. Извесни Јован Мишковић је давне 1740. стигао у Калифорнију бродом и ту провео пуних пет година. Потом је дошао и Вуле Јелић са породицом, из Боке Которске. Међутим, Ђорђе Шагић или Ђорђе Рибар или Џорџ Фишер у Имиграционом бироу САД званично је регистрован као први Србин, који је званично први ступио ногом на тло Америке.

 

Навршило се 150 година од смрти првог Србима у САД. Ђорђе Шагић или Џорџ Фишер је сахрањен 1873. године у Сан Франциску уз државне почасти и у у присуству представника Америке, Грчке, Русије и Србије. Ушао је у историју САД као амерички официр, новинар, плантажер, судија за вешање, али и као амерички масон, грчки конзул, руски православац, као оснивач српске колоније и Српске цркве у Калифорнији.

„Ро­ђен је у Аус­троугар­ској, 30. апри­ла 1795. у породици до­се­ље­ни­ка из Срби­је, који су у околину Будимпеште дошли у тала­су Велике се­обе Срба под притиском Турака. Наиме, Шагићева фамилија се из Србије доселила у древни град Шекешфехервар, ме­сто кру­ни­са­ња мађарских краљева. Срби су овај град називали Стони Београд. Након смрти оца, Ђорђе долази у Сремске Карловце, центар Српске православне цркве, где похађа гимназију и стиче класично образовање. Намера породице Шагић је била да се Ђорђе школује за свештеника. Учио је у Сремским Карловцима веронауку, немачки, грчки и латински, што му је касније добро дошло у Америци. Са осамнаест година Ђорђе Шагић напушта школу и прелази у Срби­ју 1813. године, где се прикључује вожду Карађорђу и устаницима у бор­би против Турака. Учествовао је са протама Томом и Петром у биткама за одбрану Београда“, описује Александар Славковић животни пут младог Шагића у роману Досељеник.

После пропасти Првог српског устанка Шагић бежи у Аустрију и ради на дунавским лађама као трговац. Укрцао се као откупљеник у Хам­бур­гу на брод Делавер за Америку. Са брода бежи да не би био продат као роб и постаје регистровани досељеник.

Џорџ Фишер

Радио у Филаделфији и Њу Орлеансу као трговац. Женидбом постаје власник плантаже памука и фабрике џинса. Тражио је злато по Калифорнији и Мексику, чији је био држављанин. Именован је1830. за директора луке Галвестон и за секретара града Сан Фелипе. Био је (1835) власник штампарије, књижаре и уредник листа Мерцурио дел Пуерто де Матаморос. Прелази у Њу Орлеанс и ради као генерални комесар и секретар експедиције за Тампико.

Од 1840. године Шагић је члан градског одбора Хјустона, у коме данас има музејску поставку. Године 1843. постаје мајор у милицији Тексаса. Учествовао у борбама и преговорима за независност Тексаса и Мексика од 1846. до 1848. године. Био је генерал у Мексику и официр у Тексасу.

У потрази за авантурама и бољим животом одлази 1849. у Калифорнију и потом 1851. у Панаму. Враћа се у Сан Франциско и постаје се­кре­тар Земљишне комисије за Калифорнију. За време његовог рада у овој комисији, до 1856. године, решено је око 800 случајева деобе преко 12 милиона јутара земље. Био је и судија за вешање и изрицао оштре казне необузданим каубојима, ранчерима и коњокрадицама – описује га писац Владисав Бајац у својој књизи Бекство од биографије.

Црква Свети Сава у Џексону

Ђорђе Шагић је први Србин који је добио америчко држављанство. Био је извештач у Америчком грађанском рату, од 12. априла 1861. до 26. априла 1865. године. Историчар Џон Ливингстон је Ђорђа Шагића означио као пионира авантуристичке прозе у САД. Написао је Мемоаре и Ливингстон га је уврстио међу 200 најугледнијих Американаца. У библиотеци Тексашког државног универзитета у Хјустону налази се свежањ докумената на којима је исписано „Успомене Џорџа Фишера”. Књиге говоре о историји Тексаса и његовом развоју, садрже и податке о лику и улози Џорџа Фишера.

„Шагић није заборављао своје порекло. Када су Срби почели да 1864. године подижу прву цркву у Џексону, придружио се и помогао да оснују малу колонију српских досељеника у Калифорнији. Заједница је окупљала Србе и Далматинце и назвала се Славонианс. Ђорђе је уједно био те године истакнути члан Грчко-руско-славонске православне исто­чне цркве као добротворног друштво у коме су Срби чинили већину. Сарадник је Севастијана Дабовића, мисионара Руске цркве и оснивача Српске цркве у Америци. Постао је први председник Руског и панславенског добротворног друштва основаног у Сан Франциску 1857. године и члан Друштва православаца“, сведочи Александар Славковић, професор из Питсбурга.

 

Као члан Братства слободних зидара са америчким именом Џорџ Фишер је био оснивач четири масонске ложе. У Мексику је 1825. године основао прву масонску ложу. Другу ложу слободних зидара формирао је у Панами, а трећу ложу у Калифорнији. У лето 1848. године је са чином старешине Слободних зидара Тексаса путовао у Вашингтон.

Први Србин у САД користио је за живота различита имена и презимена – Ђорђе Шагић, Ђорђе Рибар, Џорџ Фишер, Георге Јорге, Георгије Шагиц, Меркурио Шагић. За себе је причао да је по рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, а по држављанству Американац. Знао је и користио српски, мађарски, немачки, грчки, енглески, шпански, португалски, француски, италијански, латински, руски, пољски, чешки, словачки, моравски и хрватски језик.

„Шагић се женио четири пута. Његови потомци имају различита презимена. Најпознатији су Џек Малете, његова деца Елис, Кејт и Томас Малете из Џексона, и Лари Малете, лекар из Хјустона. Као и Џон Фишер из Вашингтона и Џеф Канингхам из Остина“, каже Владислав Бајац.

Захваљујући новинарима и медијима из Београда потомак првог српског досељеника Лари Малете, лекар из Хјустона у потпуности је упознат са пореклом свог прадеде и са историјом Србије и српског народа.

„Поносан сам на свог прадеду Ђорђа и на његов српски народ“, рекао нам је једном приликом лекар Лари Малете из Хјустона.

Извор: ЧЕТВРТАК, 01.06.2023,  10:20 – 13:40

ДР МАРКО ЛОПУШИНА

https://www.rts.rs/rts/dijaspora/vesti/5200878/prvi-srbin-u-sad.html