Категорија: Здравље и медицина

(Напомена уредника: Могли бисмо дати фотографије или навести имена једног броја политичара чије се понашање уклапа у опис нарцисоидног поремећаја личности. За тако нечим, међутим, нема потребе, јер сваки читалац може лако препознати о којим ликовима се ради.)

 

Шта је нарцисоидни поремећај личности?
Нарцисоидни поремећај личности карактерише увећано осећање самоуважавања и јединствености („заљубљеност у самог себе“). Вредност сопствене личности се нереално наглашава уз изражену егоцентричност. Често фантазирају о неограниченом успеху, великим способностима, супериорности, лепоти, интелигенцији, великој моћи или идеализованој љубави. Циљ и функција ових фантазија је да попуни и замени реалност као и амбиције које се не могу остварити.

Особе са нарцисоидним поремећајем личности стално траже похвале, дивљење и пажњу. Преокупиране су утиском који остављају на околину. Верују да су јединствени и специјални и да њихови проблеми могу бити схваћени само од стране других специјалних особа „високог статуса“. Већу пажњу обраћају на форму него на суштину. Често је присутна и неспособност емпатије и на критику других реагују хладноћом, индиферентношћу, али и срџбом.

У љубавном животу је често присутна идеја: „оног дана када сам заволео/ла себе, зачела се најдивнија љубавна идила на свету“ (Психијатрија – Ј. Марић). Међуљудски односи имају тенденцију да осцилирају између идеализације до потпуног обезвређивања.

Поремећај личности представља трајни, дубоко укорењени и нефлексибилни субјективно-доживљени образац понашања. Ово нефлексибилно, малдаптивно понашање значајно одступа од очекиваног понашања у социјалном и културном миљеу особе. Уочљив је у две или више области где спадају: спознаја, афект, интерперсонално функционисање и контрола импулса. Образац је нефлексибилан и присутан је у широком спектру личних и социјалних ситуација. Овакав вид понашања води у проблеме и слабости радног и социјалног функционисања, као и проблеме у другим областима свакодневног живљења. Његов почетак се може видети у раном одраслом добу и адолесценцији.

Симптоми нарцисоидног поремећаја личности

Овај поремећај се препознаје по најмање пет следећих симптома:
• претеран осећај саможивости (нпр. претерују кад причају о својим достигнућима и очекују признања иако их нису заслужили)
• преокупација фантазијама безграничног успеха, моћи, бриљантности, лепоте или идеалне љубави
• верују да су „посебни“ и да их могу разумети само они који су му слични, тј. људи који махом имају висок статус у друштву
• захтевају од других да им се прекомерно диве
• нарцис увек сматра да има право на нешто (они очекују од других да се ови аутоматски слажу с њиховим жељама)
• себично искоришћавање других са циљем постизања својих властитих циљева
• недостатак емпатије (нису вољни или способни да препознају потребе и осећања других људи)
• често завиде другима и верују да други завиде њима
• показују арогантно, надмено понашање и став

Због тога што се поремећаји личности описују као дуготрајан образац, они се најчешће дијагностикују у одраслом добу. Неуобичајено је да се дијагностикује у детињству или адолесценцији, јер су деца и тинејџери у константном развоју и у пубертету. Међутим, да би се овај поремећај дијагностиковао код детета или тинејџера, назнаке би морале да буду присутне најмање годину дана.

Нарцисоидни поремећај личности је чешћи код мушкараца него код жена. Распрострањеност овог поремећаја је 6,2 процента.

Као и већина поремећаја личности, нарцисоидни поремећај личности обично се смањује у интензитету са годинама, и многи људи са овим проблемом готово и да не доживљавају најекстремније симптоме када су у 40-им и 50-им годинама.

Како дијагностикујемо нарцисоидни поремећај личности?

Поремећаје личности као што је нарцисоидни поремећај личности обично дијагностикује специјалиста за ментално здравље, као што је психијатар или психолог. Лекари опште праксе нису специјализовани да дијагностикују овај поремећај. Дакле, ако се првобитно обратите свом изабраном лекару опште праксе о овом проблему, он би требало да вас упути специјалисти за ментално здравље на дијагностику и даље лечење. Не постоји лабораторијска анализа или генетски тест који се може применити за постављање дијагнозе овог поремећаја.

Много људи са нарцисоидним поремећајем личности ретко траже помоћ. Људи са поремећајем личности често не траже третман све док поремећај не почне знатно да их омета или да на неки други начин утиче на њихов живот. То се најчешће дешава када се исцрпе одбрамбени ресурси особе за ношење са стресом и другим животним догађајима.

Дијагнозу нарцисоидног поремећаја личности поставља специјалиста за ментално здравље упоређујући ваше симптоме са горе наведеним и доноси одлуку да ли ваши симптоми испуњавају критеријуме за дијагностиковање овог поремећаја.

Узроци нарцисоидног поремећаја личности

Истраживачи данас не знају шта узрокује нарцисоидни поремећај личности. Постоје многе теорије, међутим, само о могућим узроцима нарцисоидног поремећаја личности. Већина стручњака се слаже са биопсихосоцијалним моделом узрочности – под овим се подразумева да се узрок мора потражити у целокупној животној историји особе.

Третман нарцисоидног поремећаја личности

Третман нарцисоидног поремећаја личности обично подразумева дугорочну психотерапију уз помоћ терапеута који има искуства у лечењу ове врсте поремећаја личности. Лекови се такође могу преписати да помогну код одређених симптома.

Извор: Narcisoidni poremećaj ličnosti – Psihocentrala

https://www.psihocentrala.com/poremecaji/poremecaji-licnosti/narcisoidni-poremecaj-icnosti/

 

Пре 47 година сам се ослонио на студенте медицине у Тузли да заједно спроводимо борбу против пушења дувана. Када смо разматрали да ли да нашу кампању водимо само у Босни и Херцеговини или у Југославији, превагнуло је мишљење да се вреди борити за здравље сваког појединца у земљи. Основали смо најпре Друштво за борбу против пушења, али из формалног разлога нисмо добили сагласност Социјалистичког савеза. Зато смо одлучили да акцију води ‘Секција за борбу против пушења међу омладином’, Савеза студената на Медицинском факултету у Тузли. Ускоро су нам се прикључили студенти медицине из Бања Луке, а потом је и Стручни конгрес студената медицине Југославије подржао наш покрет.

Зашто нисам понудио Друштву лекара СФРЈ да организује и води ту превентивну делатност?  На седници друштва седи половина старијих лекара који пуше у време када се разматра предлог; зато сам одлучио да га њима не вреди подносити. С друге стране, младим непушачима на факултету не сметају колеге које пуше јер су сви знали да је пушење штетна навика и да се већина студената-пушача спрема да ту навику прекине. Пример прихватања и спровођења те здравствене акције од стране студената је доказ да млади уносе енергију и способност за несебичну борбу у остваривању корисног друштвеног циља. Од 1977. године до почетка рата у БиХ неколико генерација студената је  водило ту кампању.

 

Ми бринемо о вашем здрављу

 

Ево како је све кренуло. Враћао сам се из Даласа, Тексас, где сам провео летњи распуст и уместо да се одмарам, радио у лабораторији тог америчког медицинског факултета; вршио сам  истраживања користећи апаратуру какву немамо у Тузли или у Сарајеву. При повратку у дугом авионском лету сам, под сназним утиском да ни један болнички лекар на Медицинском факултету у Даласу не пуши, размишљао како би могао допринети да наши лекари и становништво избегавају ту опасну навику. Дошао сам на идеју да одредимо дан у години када ћемо усредсредити борбу против пушења. Највише да укажемо деци да и не почињу пушити јер ту је навику веома тешко оставити. Поред тога, вреди и одраслим пушачима помагати да прекину с пушењем. Одлучио сам да је 31. јануар најпогоднији дан. Тада су прошли сви већи празници, усред зиме живимо у затвореним просторима где је и пушачима неугодно, поготову ако су задимљени. У авиону сам начинио скицу за плакат и саставио овај кратак текст:

 

Позивамо све пушаче да не пуше 31. јануара.

Студенти медицине.

Ми бринемо о вашем здрављу.

 

Касније је Хасан Фазлић, Тузлак и карикатуриста „Ослобођења“ начинио слику пушача с прекриженом цигаретом за плакат на ком смо исписали поменути текст ћирилицом, латиницом, словеначки, македонски (преводе су урадиле моје колеге професори фармакологије Метка Будихна и Трајко Трајков) и енглески. Плакат је штампан у више хиљада примерака сваке године и студенти су га слали свим поштама у бившој држави с препоруком поштарима: „Не постављајте плакате са спољашње стране прозора већ на унутрашњој; јер га неодговорно лице може поцепати.“ Када Секција није поседовала довољно новца за штампање плаката и другог материјала, прилагао сам новац својих хонорара стеченим писањем тзв. „Фармаколошких мишљења“ тј. елабората који служе државним органима при доношењу одлуке да се нови лек стави у промет.

 

 

Студенти су неколико дана пред 31. јануар обилазили школе и колективе да разговарају о пушењу – како га избећи или оставити [о томе је детаљније писано у часопису JBUON 2021; 26: 1709-1718] штампали су хиљаде казала за књиге на којима је исписан пригодни текст. Казала су дељена библиотекарима у школама и градским библиотекама, а библиотекарии су их поклањали сваком ко позајмљује књигу. Огромни траспаренти су постављани преко главне улице у Сарајеву и Тузли, а на робној кући “Боска” у Бања Луци изввешен је постер можда највећих димензија у Југославији. Телевизија Сарајево је бесплатно давала наше веома кратке писане поруке, нпр. “Децо, утичите на родитеље, ако су пушачи, да оставе дуван – живеће вам дуже”. а по два студента из Тузле су путовала у градове Југославије у којима  постоје медицински факултети да са локалним студентима учествују у радио емисијама и другим активностима пар дана пре и 31. јануара. Бесплатне авионске и возне карте и бесплатна ноћивања у хотелима, студенти су редовно прибављали. Каснијих година смо конференцију за новинаре пребацили из Тузле у Међународни прес центар у Београду да студенти и пар наставника упознају домаћу и међународну јавност с акцијом борбе против пушења дувана, која се најпре ширила у Мађарској и Чешкој, потом у Енглеској.

 

Хемијски и биолошки подаци о никотину

 

Многи су питали студенте чему никотин служи у биљци дувана и како он делује на наш организам. Биолозима је познато да тај хирални алкалоид (структурна формула никотина је приложена у овом тексту) игра важну улогу у заштити и расту биљке дувана, а физиолози, фармаколози и лекари су детаљно изучили дејство никотина на организам.

 

Једна цигарете садржи око 1 милиграм никотина који делује као стимуланс, али при поновљеном пушењу, никотин доводи до зависности. Та је зависност слична оним које изазивају хероин и кокаин, али је одвикавање од никотина теже. Када је пре двадесетак година вршена контрола садржаја никотина у главним врстама цигарета које су на тржишту, установљено је постепено повећавана концентрарција никотина од скоро 2 %. Вредело би редовно вршити таква испитивања.

Познато је да никотин у малим дозама стимулише, а у великим блокира централни нервни систем. Он махом утиче на функцију ганглиона – то су групе нервних ћелија налик на чворове – који су придодани неким можданим и свим периферним живцима. Главна им је улога у контроли покрета и емоција. Никотин делује на тзв. никотинске рецепторе у аутономним ганглионима и у преносу стимулације која се одвија када се импулс од нерва преноси на мишић. Никотин у организму разарају ензими јетре.

Највећу штету наносе следећи састојци дима цигарете: угљен моноксид, никотин, ацеталдехид, бензен, кадмијум, хром, олово и други. Укупно се у диму цигарете налази преко 6.000 разних једињења. Неки састојци дима цигарете, попут пиридина нису токсични. Тај се састојак у фабрикама цигарета чак додаје дувану како би се побољшао укус дима. Најбољи се укус добије, када једна цигарета садржи 18 микрограма пиридина.

Код многих особа вишегодишње пушење комбустибилног дувана изазива штетне последице: карциноме, оштећења у трудноћи, поремећаје рада срца, оштећења многих телесних ткива, теже подношење и значајно спорији опорава опоравак од хируршке интервенције. Зато се препоручује да пушач прекине пушење две или три недеље пре планираног хируршког захвата [Медицина (Каунас) 2024;60(6):965]. Пушење електронских цигарета је изгледа само мало мање штетно, али је незгода што пушач таквих цигарета лако пређе на комбустибилни дуван.

Ако непушач унесе 5 милиграма никотина, настаје акутно тровање, а десет пута већа доза изазива смрт.

Интересантан детаљ се догодио у Тузли приликом посете Нобеловца Улф Сванте фон Ојлера (Ulf Svante von Euler), председника Комитета за доделу Нобелове награде, када је посетио Тузлу да одржи предавања студентима и постдипломцима, разговарамо о научним истраживањима, осниивању Међународног истраживачког центра у Тузли и да се дружимо (Editorial Acta Physiologica  2018;e13098). Он је у холу факултета уочио плакат намењен борби против пушења, пришао му и прочитао текст на енглеском. Онда ми је тихо казао да је пушач и навео да пуши не због никотина већ због пиридина. Мимиком сам казао да је то његов изговор. Доброг шведског пријатеља сам изгубио после само мало дуже од годину дана, након што ме је посетио у Тузли, а планирао је да опет дође и заједно радимо на припремама за оснивање поменутог центра.

 

СЗО је препознала значај превентивне акције студената

 

Светска здравствена организација (СЗО) је процвенила да је превентивна акција студената из Тузле најуспешнија и позвала их у Женеву на седницу СЗО у Женеву. Седници је присуствовало 30 студената и 40 професора из Тузле. Пошта Југославије је издала пригодну марку која је пуштена у промет 31. јануара.

После наших ратова и бомбардовања Босне и Херцеговине и Србије, студенти су прекинули ту активност, а многи су напустили Тузлу.  Међутим, 31. јануар је најпре проглашен за Национални дан борбе против пушења Србије, а потом Босне и Херцеговине. У обе државе тај дан се и данас уважава.

 

Академик Рајко Игић

Сомбор, јануар 2025

 

 

 

20/08/2024 Урош Богдановић

 

Научници су открили нови, паметни инсулин који реагује на промене нивоа шећера у крви у реалном времену.

 

О инсулину

 

Пре откривања инсулина 1921. године, није било лека за дијабетес. Тим епохалним открићем особама са дијабетесом је омогућено да живе. Како је напредовала технологија, напредовали су и инсулини и друга медицинска помагала, те данас особе са дијабетесом могу да воде дуг и испуњен живот.

 

Међутим, живот са дијабетесом је ипак константна борба и тако ће и остати док се не открије лек којим ће се излечити. Због тога, научници широм света неуморно раде на развоју нових инсулина и технологија како би олакшали живот особа са дијабетесом.

 

На основу новог открића, можемо да очекујемо нову еру за особе са дијабетесом тип 1. Наиме, откривен је нови тип инсулина, такозвани паметни инсулин или “свети грал” међу инсулинима.

 

Особе са дијабетесом тип 1 данас морају више пута дневно да убризгавају инсулин како би контролисали ниво шећера у крви. И, иако постоје потврђене технике, као што је бројање угљених хидрата, које помажу приликом одређивања тачне дозе инсулина, простор за грешку увек постоји. Стога су хипергликемије и хипогликемије свакодневна појава и оне трајно утичу на здравље особе са дијабетесом.

 

 

“Свети грал” међу инсулинима

 

Како би се учестале хипер- и хипогликемије превенирале, развијен је паметан инсулин који би се убризгавао само једном недељно и имао би способност да борави у телу. Када осети да се ниво шећера у крви подиже, он би се „активирао“ и тиме превенирао хипергликемије. Са друге стране, када би осетио да ниво шећера у крви пада, он би се „деактивирао“ и на тај начин превенирао хипогликемије.

 

Откриће “светог грала” међу инсулинима, како га називају широм света, револуционаран је чин у третирању дијабетеса тип 1. Употребом овог инсулина, особе са дијабетесом би избегле краткорочне и дугорочне последице константних високих и ниских нивоа шећера у крви и очували своје здравље.

 

Светла будућност

 

Оно што обећава је и чињеница да тренутно постоји шест великих пројеката широм света који раде на развијању напреднијих инсулина и технологија. Научници чак раде и на развијању комбинације инсулина и глукагона који би заједничким дејством могли боље да контролишу ниво шећера у крви.

 

Док чекамо да стручњаци који марљиво раде открију лек који ће излечити дијабетес, паметни инсулини могу бити разумно добра замена. Свакако, можемо да очекујемо да ће у наредних пар година доћи до револуционаризације приступа лечења код дијабетеса тип 1.

 

Но, да бисмо били у прилици да уживамо у новим технологијама које нас сигурно чекају, морамо да водимо рачуна о нашем дијабетесу данас.

 

Хвала Вам што нас пратите, наставићемо да Вас обавештавамо новим вестима из света дијабетеса.

 

Извор:The Guardian

Преузето са: https://www.diabeta.net/2024/pametni-insulin-sveti-gral-kao-pocetak-nove-ere-u-tretiranju-dijabetesa-tip-1

 

 

 

 

2 новембар 2016

 

Први пут сам вас упознао са др Томасом Кауаном у епизоди подкаста објављеној пре неколико недеља под насловом „ Како (и зашто) јести више поврћа, зашто је биљка као наопачке човека, мало познате биљке суперхране и још много тога! “

У тој епизоди сазнаћете како се, када је др Кауан био 20-годишњи студент Дјука, бистар, скептичан и већ разочаран индустријским капитализмом – придружио Мировном корпусу средином 1970-их на двогодишњој турнеји у Свазиленду. Тамо се сусрео са радом Рудолфа Штајнера и Вестона А. Прајса – двојице људи чије ће га идеје фасцинирати и изазивати деценијама које долазе.

И привучен уметношћу лечења и одбачен начином на који је медицина била—и наставља да се практикује у Сједињеним Државама, Кауан се вратио из Свазиленда, отишао на медицинску школу и успоставио ординацију у Њу Хемпширу, а касније и у Сан Франциску. Годинама, док је одгајао своје троје деце, патио од развода и борио се са оним о чему заправо нисмо много причали у том претходном подкасту: срчаним обољењем.

Био је заинтригиран радом Прајса и Штајнера, а посебно Штајнеровом провокативном тврдњом да срце није пумпа. Одлучан да се бави медицином на начин који подстиче лечење, а не сложене болести, Кауан се посветио разумевању да ли би Штајнерова тврдња могла бити тачна. А ако је Штајнер био у праву, шта је онда срце? Која је његова права улога у људском телу?

У својој новој књизи „ Људско срце, космичко срце: докторска потрага за разумевањем, лечењем и превенцијом кардиоваскуларних болести “, која је дубоко лични, ригорозан и задивљујући приказ његове сопствене борбе са срчаним обољењима, др Кауан нуди смелу тврдњу…

…не само да је Штајнер био у праву да срце није пумпа, већ је наше разумевање срчаних болести – са пореклом из крвних судова – потпуно погрешно. И овај груби неспоразум, са пратећим лековима и ризичним операцијама, разлог је зашто срчане болести остају најчешћи узрок смрти широм света.

У данашњој епизоди, др Кауан представља нови начин разумевања централног органа у телу. Он нуди нови поглед на то шта значи бити човек и како можемо најбоље да бринемо о себи―и једни о другима. Током наше дискусије, открићете: 

-Чудно коренасто поврће (за које вероватно нисте чули) које је др Кауен доручковао пре нашег интервјуа… [7:56]

-Др. Кауанове сопствене срчане муке због којих је имао преко 200 откуцаја у минуту док је играо кошарку… [9:20]

-Зашто је физички немогуће да срце може да пумпа крв кроз тело на начин на који сте ви (и ваш лекар) научили… [13:25 & 15:25]

-Начин на који крв тече кроз ваше тело је заправо прилично сличан начину на који вода тече кроз огромно, високо дрво… [28:45]

-Шта је облик „кестаедра“, зашто је тачан облик вашег срца и како ствара веома јединствен вртлог у вашим грудима… [40:35]

-Како ја лично структурирам воду за своју породицу на начин који је изузетно сличан начину на који срце структурира и „спира“ вашу крв… [42:30]

-Зашто већина доктора не зна за овај концепт да срце није пумпа… [45:50]

-Зашто коронарни ангиограми, бајпас операције и стентови не раде… [54:00]

-Чудан бразилски биљни молекул под називом „Гстрофантин“ и зашто др Кауен говори о томе у књизи… [66:50]

-Како користити масти, уља, витамин К, активаторе парасимпатичког нервног система и терапију компресије да драстично смањите ризик од срчаног удара… [70:15]

-Највећи кључ за превенцију срчаних болести… [76:20]

-И још много тога!

Ресурси из ове епизоде:

– Људско срце, космичко срце: докторска потрага да разуме, лечи и спречи кардиоваскуларне болести

– Мој интервју о структурираној води „Да ли је сва вода иста“ са др Џералдом Полаком

– Филтер за воду са структуром целе куће Бен користи да створи „вортекс“ за своју воду за пиће

– НатуреБеат систем варијабилности откуцаја срца који Бен користи сваког јутра да мери свој нервни систем

– Екстракт Стропхансус / оуабаин помиње др Кауан

– Органско ему уље

– мешавина витамина Д/К2

– Норматец компресијске чизме за опоравак које Бен носи

 

Извор: Мејл платформа – Бисерчићи, Мр Ђорђе Савић

 

https://bengreenfieldlife-com.translate.goog/podcast/nutrition-podcasts/why-your-heart-is-not-a-pump/?_x_tr_sl=en&_x_tr_tl=es&_x_tr_hl=es&_x_tr_pto=sc

Јутјуб инфлуенсерка Pretti Pastel Please, која је била потпуно вакцинисана и бустерована док је промовисала експерименталне вакцине својим пратиоцима за време корона хистерије умрла је изненада и неочекивано након што је боловала од лимфоцитног миокардитиса, ретке инфекције срца.

Током пандемије, звезда друштвених медија је отворено говорила о својој подршци вакцинацији против Kовид-19, упркос томе што је претрпела оно што њена породица описује као „екстремну реакцију“ на вакцину.

Александрин узрок смрти објављен је јуче након што је Јутјуб звезда умрла прошлог месеца у 30. години.

У објави на Фејсбуку у петак, њена породица је написала : „Наша вољена Александра је преминула пре скоро 6 недеља следеће среде око 20.30 часова 26. јуна 2024.

„Тасманијски патолог је утврдио да је Александрина изненадна смрт последица веома ретке, исцрпљујуће и фаталне инфекције њеног срца. Стање које погађа отприлике једног од сваких петнаест милиона људи; под називом ЛИМФОЦИТНИ МИОКАРДИТИС.

„Пријатељи и пратиоци би се сетили последња два емитовања која су прекинута због њеног осећаја несвестице и недостатка ваздуха.

Многи утицајни људи на друштвеним мрежама који су промовисали експерименталне вакцине против Kовид-19 својим пратиоцима током пандемије примили су новац од владе и фармацеутских компанија како би навели своје пратиоце да подрже увођење вакцине.

Јутјуб и други утицајни људи на друштвеним мрежама били су инструментални у ширењу психозе масовног формирања која је, како је изјавио др Џон Мелоун, довела до тога да је значајан део популације у суштини хипнотизован да следи драконске мере за време Kовид-а.

Премотајте неколико година унапред и карма ће срушити оне исте Јутјубере који су примили вакцину и уновчили новац Big Pharma.

Стотине ових младих и здравих инфлуенсера сада имају дијагнозу рака – а многи од њих су признали да пате од ретких и агресивних турбо карцинома.

Извор: Nulta Tačka

 

Проф. др Рајко Игић је аутор књиге Основи геријатрије

 

Широм света најбрже се повећава број становника у геријатријском добу—изнад 65 година. Главни разлог за ту демографску одлику је све дужи људски век, а деце се радја све мање. Та промена има низ последица јер код старијих особа прогресивно пада физичко и психичко здравље. Немоћ старих повећавају падови који често доводе до тешких оштећења. Зато је превенција падова важна за породице и установе које негују старе особе, али и за друштво због повећаних трошкова. Главни циљ нам је да се укаже на важност спречавања падова и прикаже пар вежби које спречавају падове.

Овде је реч о падовима који се дешавају при “чистој свести” – не због наглог губитка свести у време синкопе, несвестице, шлога или епилепсије. Поред тога, истиче се да близу 50% старих особа након пада не може самостално устати. Свака трећа особа која живи у кућним условима падне барем једанпут у току године, а падови су учесталији код особа изнад 80 година. Број падова је и чешћи јер многе особе, ако се не озледе, то ником не саопштавају. Када особа пада из стојећег става, због велике потенцијалне енергије ударца о чврст предмет, настају тешка оштећења.

Разлога за падове је много и они се сврставају у три групе: поремећаји организма (нпр. слабост, вид, равнотежа, неки лекови), ситуациони (дневне активности) и опасни услови спољашње средине (нпр. нераван тротоар или клизав пут). У 85. години сам пао при силажењу низ степенице без рукохвата. На истом месту је, дан пре мене, пала особа код које је дошло до кидања Ахилове тетиве. Моја школска другарица је у кући доживела неколико падова и имала две повреде главе. Друг из наше генерације имао је два пута прелом исте бутне кости у трогодишњем размаку. Након пада наступа страх, смањује се кретање, слабе мишићи и равнотежа, лако долази до новог пада.

Да се смањи број падова вреди редовно вежбати јачање мишића подколенице. Особа стоји и придржава се за наслон столице или за браву затворених врата, стопала су размакнута око 10 цм. Пете се лагано подижу изнад пода, тежина се 5 секунди преноси на прсте стопала. Потом се пете лагано спуштају на под. То се понавља 10 -12 пута, 4-5 пута дневно, годинама.

Постоје два типа равнотеже тела: у миру и кретању. Равнотежа у миру се мери дужином стајања на једној нози без нагињања. Равнотежа у кретању се мери тестом “устани, ходај, седи”: особа седи у столици и на дати знак устане и хода 3 метра, врати се и седа у столицу. Резултат теста: мање од10 секунди = нормално; мање од 20 секунди = добра покретљивост, може ходати сама; мање од 30 секунди = постоји проблем за ход и равнотежу, потребно је помагало. Препоручујемо једноставну вежбу за равнотежу која се изводи ходањем раширених руку, тако да се нога која иде напред подигне и савије у колену, да би се особа на њу потом ослонила. Следи такав корак с испруженом и савијеном другом ногом.

Брзина хода је у геријатријском добу стабилна до 70. године, затим опада за приближно 15% сваких 10 година. Медјутим, корак годинама постаје краћи. Приликом прегледа геријатријског пацијента, лекар посматра ход, ако је особа покретна, да установи покретност зглобова, мишићну снагу, равнотежу и општу физичку способност. У компликованим случајевима, лекар примарне здравствене заштите затражи помоћ специјалисте који процењује кретање на основу двадесетак компоненти мобилности и особа добија препоруку за вежбе.