Пре 47 година сам се ослонио на студенте медицине у Тузли да заједно спроводимо борбу против пушења дувана. Када смо разматрали да ли да нашу кампању водимо само у Босни и Херцеговини или у Југославији, превагнуло је мишљење да се вреди борити за здравље сваког појединца у земљи. Основали смо најпре Друштво за борбу против пушења, али из формалног разлога нисмо добили сагласност Социјалистичког савеза. Зато смо одлучили да акцију води ‘Секција за борбу против пушења међу омладином’, Савеза студената на Медицинском факултету у Тузли. Ускоро су нам се прикључили студенти медицине из Бања Луке, а потом је и Стручни конгрес студената медицине Југославије подржао наш покрет.
Зашто нисам понудио Друштву лекара СФРЈ да организује и води ту превентивну делатност? На седници друштва седи половина старијих лекара који пуше у време када се разматра предлог; зато сам одлучио да га њима не вреди подносити. С друге стране, младим непушачима на факултету не сметају колеге које пуше јер су сви знали да је пушење штетна навика и да се већина студената-пушача спрема да ту навику прекине. Пример прихватања и спровођења те здравствене акције од стране студената је доказ да млади уносе енергију и способност за несебичну борбу у остваривању корисног друштвеног циља. Од 1977. године до почетка рата у БиХ неколико генерација студената је водило ту кампању.
Ми бринемо о вашем здрављу
Ево како је све кренуло. Враћао сам се из Даласа, Тексас, где сам провео летњи распуст и уместо да се одмарам, радио у лабораторији тог америчког медицинског факултета; вршио сам истраживања користећи апаратуру какву немамо у Тузли или у Сарајеву. При повратку у дугом авионском лету сам, под сназним утиском да ни један болнички лекар на Медицинском факултету у Даласу не пуши, размишљао како би могао допринети да наши лекари и становништво избегавају ту опасну навику. Дошао сам на идеју да одредимо дан у години када ћемо усредсредити борбу против пушења. Највише да укажемо деци да и не почињу пушити јер ту је навику веома тешко оставити. Поред тога, вреди и одраслим пушачима помагати да прекину с пушењем. Одлучио сам да је 31. јануар најпогоднији дан. Тада су прошли сви већи празници, усред зиме живимо у затвореним просторима где је и пушачима неугодно, поготову ако су задимљени. У авиону сам начинио скицу за плакат и саставио овај кратак текст:
Позивамо све пушаче да не пуше 31. јануара.
Студенти медицине.
Ми бринемо о вашем здрављу.
Касније је Хасан Фазлић, Тузлак и карикатуриста „Ослобођења“ начинио слику пушача с прекриженом цигаретом за плакат на ком смо исписали поменути текст ћирилицом, латиницом, словеначки, македонски (преводе су урадиле моје колеге професори фармакологије Метка Будихна и Трајко Трајков) и енглески. Плакат је штампан у више хиљада примерака сваке године и студенти су га слали свим поштама у бившој држави с препоруком поштарима: „Не постављајте плакате са спољашње стране прозора већ на унутрашњој; јер га неодговорно лице може поцепати.“ Када Секција није поседовала довољно новца за штампање плаката и другог материјала, прилагао сам новац својих хонорара стеченим писањем тзв. „Фармаколошких мишљења“ тј. елабората који служе државним органима при доношењу одлуке да се нови лек стави у промет.
Студенти су неколико дана пред 31. јануар обилазили школе и колективе да разговарају о пушењу – како га избећи или оставити [о томе је детаљније писано у часопису JBUON 2021; 26: 1709-1718] штампали су хиљаде казала за књиге на којима је исписан пригодни текст. Казала су дељена библиотекарима у школама и градским библиотекама, а библиотекарии су их поклањали сваком ко позајмљује књигу. Огромни траспаренти су постављани преко главне улице у Сарајеву и Тузли, а на робној кући “Боска” у Бања Луци изввешен је постер можда највећих димензија у Југославији. Телевизија Сарајево је бесплатно давала наше веома кратке писане поруке, нпр. “Децо, утичите на родитеље, ако су пушачи, да оставе дуван – живеће вам дуже”. а по два студента из Тузле су путовала у градове Југославије у којима постоје медицински факултети да са локалним студентима учествују у радио емисијама и другим активностима пар дана пре и 31. јануара. Бесплатне авионске и возне карте и бесплатна ноћивања у хотелима, студенти су редовно прибављали. Каснијих година смо конференцију за новинаре пребацили из Тузле у Међународни прес центар у Београду да студенти и пар наставника упознају домаћу и међународну јавност с акцијом борбе против пушења дувана, која се најпре ширила у Мађарској и Чешкој, потом у Енглеској.
Хемијски и биолошки подаци о никотину
Многи су питали студенте чему никотин служи у биљци дувана и како он делује на наш организам. Биолозима је познато да тај хирални алкалоид (структурна формула никотина је приложена у овом тексту) игра важну улогу у заштити и расту биљке дувана, а физиолози, фармаколози и лекари су детаљно изучили дејство никотина на организам.
Једна цигарете садржи око 1 милиграм никотина који делује као стимуланс, али при поновљеном пушењу, никотин доводи до зависности. Та је зависност слична оним које изазивају хероин и кокаин, али је одвикавање од никотина теже. Када је пре двадесетак година вршена контрола садржаја никотина у главним врстама цигарета које су на тржишту, установљено је постепено повећавана концентрарција никотина од скоро 2 %. Вредело би редовно вршити таква испитивања.
Познато је да никотин у малим дозама стимулише, а у великим блокира централни нервни систем. Он махом утиче на функцију ганглиона – то су групе нервних ћелија налик на чворове – који су придодани неким можданим и свим периферним живцима. Главна им је улога у контроли покрета и емоција. Никотин делује на тзв. никотинске рецепторе у аутономним ганглионима и у преносу стимулације која се одвија када се импулс од нерва преноси на мишић. Никотин у организму разарају ензими јетре.
Највећу штету наносе следећи састојци дима цигарете: угљен моноксид, никотин, ацеталдехид, бензен, кадмијум, хром, олово и други. Укупно се у диму цигарете налази преко 6.000 разних једињења. Неки састојци дима цигарете, попут пиридина нису токсични. Тај се састојак у фабрикама цигарета чак додаје дувану како би се побољшао укус дима. Најбољи се укус добије, када једна цигарета садржи 18 микрограма пиридина.
Код многих особа вишегодишње пушење комбустибилног дувана изазива штетне последице: карциноме, оштећења у трудноћи, поремећаје рада срца, оштећења многих телесних ткива, теже подношење и значајно спорији опорава опоравак од хируршке интервенције. Зато се препоручује да пушач прекине пушење две или три недеље пре планираног хируршког захвата [Медицина (Каунас) 2024;60(6):965]. Пушење електронских цигарета је изгледа само мало мање штетно, али је незгода што пушач таквих цигарета лако пређе на комбустибилни дуван.
Ако непушач унесе 5 милиграма никотина, настаје акутно тровање, а десет пута већа доза изазива смрт.
Интересантан детаљ се догодио у Тузли приликом посете Нобеловца Улф Сванте фон Ојлера (Ulf Svante von Euler), председника Комитета за доделу Нобелове награде, када је посетио Тузлу да одржи предавања студентима и постдипломцима, разговарамо о научним истраживањима, осниивању Међународног истраживачког центра у Тузли и да се дружимо (Editorial Acta Physiologica 2018;e13098). Он је у холу факултета уочио плакат намењен борби против пушења, пришао му и прочитао текст на енглеском. Онда ми је тихо казао да је пушач и навео да пуши не због никотина већ због пиридина. Мимиком сам казао да је то његов изговор. Доброг шведског пријатеља сам изгубио после само мало дуже од годину дана, након што ме је посетио у Тузли, а планирао је да опет дође и заједно радимо на припремама за оснивање поменутог центра.
СЗО је препознала значај превентивне акције студената
Светска здравствена организација (СЗО) је процвенила да је превентивна акција студената из Тузле најуспешнија и позвала их у Женеву на седницу СЗО у Женеву. Седници је присуствовало 30 студената и 40 професора из Тузле. Пошта Југославије је издала пригодну марку која је пуштена у промет 31. јануара.
После наших ратова и бомбардовања Босне и Херцеговине и Србије, студенти су прекинули ту активност, а многи су напустили Тузлу. Међутим, 31. јануар је најпре проглашен за Национални дан борбе против пушења Србије, а потом Босне и Херцеговине. У обе државе тај дан се и данас уважава.
Академик Рајко Игић
Сомбор, јануар 2025