»Политика« је осрамотила своје име. Тиме што је на своје странице довела Јакоба Штаусхолма, извршног директора Компаније „Рио Тинто“ и једног од водећих светских званичних лажова-причалица који најуверљивије приповеда о ономе што му шапућу највећи светски зликовци који иза њега стоје. И који ће најбоље објаснити како је Рио Тинто у Аустралији разорио абориџинска станишта, како је уништио Мадагаскар, где је изазивао грађанске ратове, где за собом није оставио пустош…
И сад га „Политика“ довела да лаже како ће „живот у долини Јадра моћи неометано да се настави“, да се педесет или седамдесет милиона тона борне, сумпорне, хлороводоничне киселине, уз много милиона тона других отрова, може „држати под контролом“ таман као у лабораторијским бочицама. И као врхунски тумачи те памети сада се појавили Вучић и Брнабићка доводећи Шолца да им „помогне лагати“ о благодетима која чекају Србију кад се потрују Доње Подриње, два Поморавља, Посавље и Подунавље и кад „Београд-на-Води“ (као Вучићево „животно дело“) буде унапређен у „Београд-на-Отрованој-Води“. Као ликвидациони управник српске националне пустиње, Вучић може причати о свему ономе о чему не зна ништа, може очекивати „шест милијарди“, а видеће их кад и своју стражњицу: његове литијумске фабрике, које му је Шолц обећао, неће се имати нити где изградити нити ће за њима бити потребе. Да ишта може разумети, Вучић би се „досетио“ да пита Шолца зашто тај литијум не тражи у свом дворишту ако га тамо има много више него код Вучића и да би се то тамо могло експлоатисати много безбедније него у Јадру. И којим се путевима јадарски литијум нашао на листи приоритета Европске Уније. За сваку нормалну памет то би био први сигнал за опрезност, али за управљање Србијом, по свему судећи, памет и није неопходна и биће довољно већ и то што ће српска власт бити употребљена као најпоузданији ослонац окупационим силама и њиховим налозима.
Не знају ни А. Вучић ни А. Брнабић оно што је свему свету јасно: Србија је осуђена на уништење. И то се први пут помиње у једној најави Клауса Кинкела из 1998 (после некаквог НАТО скупа у Братислави) да ће Србија, у складу са вечитим немачким претензијама према српским просторима, бити „сведена на балканску енклаву“ и, према писму Вилија Вимера Герхарду Шредеру (2.000. године), „трајно искључена из европског развоја“, при чему се пут којим ће се до тога стићи у Србији обично представља као регионализација, региони тако пројектовани да ће бити прикључени суседним државама, а од Србије остављена једино Шумадија – да Кинкел и Шредер у њу преселе европске Цигане (три године касније најавио се Рио Тинто – да их све потрује заједно са последњим Србима).
Србима се о свему томе више нема шта рећи. Све је непоправљиво уништено.