НЕ ИДИТЕ ЗА ЗЛАТНИМ ТЕЛЕТОМ, НЕ ВУЦИТЕ У ТУЂЕМ ЈАРМУ – Пише: Радомир Батуран

 

Дух времена у актуелном ходу цивилизације руши све границе па и најизолованијих народа и држава. Идеал западноевропске цивилизације, са америчком позлатом, која је запалила свећу са оба краја, у климаксу и хаосу нестаје. А не тако давна либералистичко- мондијалистички њен талас саткао је своју скалу вредности: без Бога, без породице, без нације. Бога је заменио Златним телетом, Господа Уживањем, Свети Дух Бомбом-Ракетом. По тој скали вредности није важно којим путевима се долази до Новца, фанатично се хрли за Уживањем, а Бомбом-Ракетом отима све што има највећу материјалну вредност.

 

Етичке бране су разваљене па примитивизам, лаж, пљачкање и тровање народа, корупција, бандитизам, убиства и масовна истребљења људи и народа постали су наша реалност и нормалност. Званично све ово диктирају међународне корпорације, а спроводе краљеви, цареви, председници, владе и њихови министри (читај: извршни секретари!) држава, папе, патријарси и ајатоласи светских религија и њихови подизвођачи. Идеали су им да поседују милијарде новца, читава острва, фабрике, виле, приватне авионе, а њиховим подизвођачима да возе џипове.

 

Печат сваког народа је језик, кôд писмо, а верују етика. Срби (са ”нашим савезницима”) су свој печат (српски језик) раздробили на 4 политичка језика, кôд (српско ћирилично писмо) згњечили, а верују (светосавље) расточили.

Свети Сава је окупљао децу око себе и цркава својих и наших. Као прави чувар стада Божјег, као стари добри учитељ и истински духовник тепао је деци и учио их вери, језику и писму српском у цркви, а данашњи патријарси, владике, и већина свештеника брекћу и деци и родитељима у расејању: ”Нисмо ми ту да учимо децу језику и писму него веронауци!” Заједно са последњим срамотницима, властодршцима, пљачкашима народа називају српску децу и омладину ”страним плаћеницима”, ”усташама” и ”фашистима” само зато што мирно протестују против стања у друштву у коме лаж, корупција, безакоње, убиства, бела куга и исељавање из отаџбине галопирају.

 

Студенти и средњошколци и њихови учитељи, наставници и професори у Србији данас чине велика жртвовања: проводе дане и ноћи у својим школама и факултетима, на мирним протестима испред Председништва, Владе, Парламента, тужилаштава, судова, националне телевизије и таблоида тражећи да раде свој посао. Боре се против корупције и сијасет непочинстава корумпиране власти због које народ страда. Називају их ”руљом” и ”терористима” и газе их аутомобилима, ломе им вилице и лобање палицама и пендрецима. Губе читаву школску годину, јер им дипломе у Србији ништа не значе ако се не упишу у владајућу партију. А ако и добију посао у Србији, шефови ће им бити они који су купили или фалсификовали дипломе и којима је сва стручност у полтронисању режиму Вучић-Брнабић. Студенти су шест месеци, по зими, снегу и киши, пешачили или возили бицикле уздуж и попреко Србије и Европе ширећи љубав и тражећи слободу и правду да остану да раде у својој земљи, а не да одлазе у печалбу као што су деценијама радиле генерације и генерације грађана Србије, па се изједначио број њених грађана у расејању и у Србији.

 

Младост Србије подноси велику жртву и велику част заслужује. Народ то препознаје и масовно им се придружује. И расплакали су, и развеселили, и ослободили грађане Србије у свим градовима и селима кроз које су пролазили. Грађани су препознали да студенти доносе слободу, љубав и наду и масовно им прилазе, помажу и охрабрују. Зато се у Београду окупило пола милиона народа 15. марта на најбројнијим демонстрацијама у историји Србије. Претећи им све време протеста председник је овога пута на студенте и народ испалио неку врсту ваздушног топа, желећи да изазове страх, панику и стампедо, али су и то студенти и народ стојички поднели. Највећа иронија корумпираног режима била је да, уместо да казни оне који су то урадили, председник и тужилаштво су запретили кривичним пријавама онима који су тражили лекарску помоћ због повреда од ваздушног удара тог недозвољеног електронског оружја. Нема погрдне речи којом их представници режима и њихови слугански медији нису назвали. Последњим режимским срамотницима придружио се и патријарх српски и његове однарођене владике (нарочито крушевачки и бачки!).

 

Придружио им се и весели патријарх српски и његов шаптач, епископ бачки, у курирској служби председника А. В. да скокну до Москве и клевећу српску младост пред председником и патријархом Русије да води ”обојену револуцију”. Насупрот њима, прваци из народа су студенте Србије предложили за Нобелову награду, а пет часних владика митрополита и архиепископа српских подржали су студенте (црногорско-приморски, жички, захумско-херцеговачки, архиепископ западноамерички и источноамерички!).

 

За све то време, од мартовског полумилионског протеста у Београду, председник Србије се оградио прастарим, поквареним тракторима и гвозденим оградама око Председништва и цео Пионирски парк прекрио турским белим чадорима, препуним батинаша, робијаша, разбојника, паравојника и покојег ”ђација” (”студент који хоће да учи”). Неки су шатори препуни и оружја. Очекивати је да се тамо пресели ускоро и патријарх пошто је изабрао страну, а нема простора да постави турске чадоре, тракторе и двоструке ограде око Патријаршије.

 

Недавно сам упутио кратко писмо грађанима Србије и других отетих и отуђених српских земаља, како се чуду начудити не могу, да су успели председник Србије и патријарх српски да српски народ изгуби поверење и у две српске институције у које је народ вековима веровао: Српска православна црква и Војска Србије. До мог чуђења и стања у Србији довео је материјалистички идеал којим живе и председник Србије и патријарх Српске православне цркве и извршни секретари у њиховим комитетима из којих они сагласно и коруптивно диригују и владају. И Држава и Црква личе ми на ауторитарне партије којима они владају.

 

Поменуто моје кратко писмо које је објавио портал ЧОВЕК ОД РЕЧИ 22. марта 2025. коментарисао је 24. марта професор Иван Д. Куљанчић. Ево тог коментара:

„ Драги господине Радомире,
Одлично сте то срочили, као да је из моје главе изашло!
Свака част, све што сте написали потпуно подржавам, поготову ово за лицемерног и режимског патријарха Профитирија.
Знам га већ 35 година, још када је долазио на Огледно добро Пољопривредног факултета у Новом Саду у Сремским Карловцима. Куповао је вино и ракију од нас, па онда препаковао у манастиру Ковиљ и продавао као манастирско!
Тамо је данас устројио дестилерију, која прерађује 1.000 тона воћа годишње, те производи стотине хиљада литара ракије!!!
Да ли је то посао цркве и монаштва, да подржава алкохолизам, или да се бори против њега!?
Поред дестилерије имају и пивару, замислите, нечувено!!!
Када сам се скоро вратио из посете манастиру, данима нисам могао да дођем себи!
С вером у Бога, поздрављам Вас,

Проф. др Иван Д. Куљанчић
Пољопривредни Факултет Нови Сад
Департман за воћарство, виноградарство,
хортикултуру и пејзажну архитектуру“

 

После овог коментара проф. Куљанчића више се не чудим што се наречени индустијалац алкохола из Ковиља, у чину патријарха, проводио у Лас Вегасу, са Жељком Митровићем, што је био члан РЕМА под којим је бокорио шљам и неукус у електронским медијима и што је у чину курира, са својим гуруом, оговарао српске студенте на канабету председника моћне туђе земље. Ишао је за својим материјалистичким идеалом, иако је учио заповести апостола и јеванђелисте Матеја: НЕ ИДИТЕ ЗА ЗЛАТНИМ РУНОМ – НЕ ВУЦИТЕ У ТУЂЕМ ЈАРМУ!