Човечанство је на ‘Титанику’ -Пише: Академик Рајко Игић, Сомбор

 

У Европи се данас води рат који се све више шири. Мало је земаља које покушавају да натерају зараћене стране на преговоре и зауставе рат; многе се сврставају на једну или другу страну и победници једва чекају да поделе плен. На Далеком истоку, Кина и САД се припремају за још већи сукоб. Да ли медицина може помоћи да учесници ратова одпочну мировне договоре и да се спрече нови ратови? Може ли она свима указати да од стотине до хиљаде изгубљених живота дневно у Украјини и – од недавно – скоро толико у Русији нису неопходне ради отимања богатстава и утицаја, већ да нас због похлепе вероватно чека и атомски рат. Тако је цео свет данас укрцан на ‘Титаник’.

 

Ево шта сам урадио као лекар и избеглица због рата у Босни и Херцеговини, који је трајао од марта 1992. до децембра 1995. године. У том рату је живот изгубило око 140.000 Муслимана, 97.000 Срба и 28.000 Хрвата, а више од два милиона људи је расељено – тврди Цвитковић (Хрватска љевица 1996). У 1998. години сам послао писмо с неколико прилога у водећи медицински часопис с предлогом: -хајде да размотримо да ли и како медицина може допринети превенцији рата и окончању постојећих ратова.

Поменуо сам речи Рудолфа Вирхова (Rudolf Virchow, 1821-1902), чувеног немачког патолога и политичара који је тврдио да медицина мора учествовати у политичким одлукама како би се спречиле болести, патње и умирања; тако се родила превентивна медицина. Приложио сам чланак америчког Нобеловца Дадли Хершбаха под називом “Делфи пророчанство” (Dudley Herschbach: “The dolphin oracle”) у ком се пледира за међусобно комуницирање, а навео сам и речи Антона Чехова: “ Човек је жртва у апсурдном свету”.
У новембру, 1998. године, Ричард Смит (Richard Smith), главни уредник британског медицинског часописа (British Medical Journal, BMJ) ми је писао: ”Признајем да је моја прва реакција на ваше писмо у коме указујете да постоји начин да ратове спречавамо личило на немогућ подухват. Али када сам размишљао и прочитао прилоге из вашег писма, учинило ми се да можемо несто урадити. Често је предамном Ајнштајнов савет: “Боље је упалити свећу него да живимо у мраку”. Разговараћу с мојим колегама из редакционог одбора на који би начин могли допринети вашој мисији.

“Thank you for your letter and fascinating enclosures. I was particularly interested to read the article on The Dolphin Oracle.

I must admit that my immediate reaction to your letter suggesting that we may try to find a way to prevent it was to think the letter was grandiose. But on reflections – and particularly after reading your enclosures – I began to think that perhaps we could do something. After all, I constantly carry Einstein’s advice that it is better to light a candle than to live in darkness.

What I would like to do is to discuss with my editorial colleagues whether there is any way that we might contribute to your mission. One of these colleagues is Fiona Godlee, the President of WAME. 

We will be meeting on November, 2^nd, and I’ll get to you as soon as possible after that meeting”.

 

          Фебруара следеће године, стигло ми је друго Смитово писмо, овог садржаја: “Последица вашег писма је уводник који смо објавили у нашем Божићном издању часописа. Исти се налази на вебстраници www.bmj.com и већ смо примили бројне реакције”.

“The outcome of your letter for us was the enclosed editorial, which we published in our Christmas issue. It was posted – like everything else in the BMJ – on our website (www.bmj.com), and we have had a number of responses”.

 

Ево о чему су три члана редакције писала у божићном издању BMJ. Имагинативно размишљање показује да медицина може допринети миру и обустављању рата. У чланку се наводи да на сваког војника убијеног у борби гине један војник који није учесник у борби и 14-15 цивила губи живот због лошег склоништа, хране, воде, епидемија – они су неколико пута физички и психолошки рањавани. Сви медицински радници, посебно најбоље едуцирани, треба да се медјусобно удруже у оснивању медјународних споразума који ће одредјивати оружје које се, поред нуклеарног и биолошког, не сме користити (нпр. касетна муниција; Русија и САД нису потписале забрану коришћења тог оружја). Аутори су поменули следеће Вирховљеве речи: “Медицина је друштвена наука, а политика није ништа друго него медицина на великој скали”.  Произилази да реч медицинских удружења треба да се данас чује у Русији, САД, Украјини и низу земаља учесница у том европском рату.

Рат данас букти на далеко већој скали од оног у Босни и Херцеговини или на Косову. Медицина не сме окретати главу и правити се да не види страдање и патњу војника, гомиле мртвих тела, избеглице и ратна разарања. У рату гину и цивили, укључујући старце и децу. Најопасније је ширење рата на Русију јер ако се та земља надје пред поразом, Руси ће употребити атомско оружје.

Када је “Титаник” тонуо, тврди се, неки су се из доњих кабина пењали у горње-луксузне и пљачкали вредан накит, злато и новац. Медјутим, то богатство нису дуго имали у рукама. У Србији се већ дуго свадјамо око рударења једног метала, које ће земљи донети богатство кроз 10 година, а ми се око тог блага већ отимамо. Ранија власт, која је позвала модерне рударе, не жели да садашња власт припише себи тај историјски подухват. Можда је циљ старијој екипи: “Сменимо садашњу власт, па ћемо ми кренути с копањем”. Изгледа да су се ти политичари сетили великог потеза српских владара из 13. века који су позвали Сасе, искусне рударе и чак им дали независну општину, само да рударењем сребра, злата, гвождја и ковањем новца и разних предмета омогуће просперитет земље. Вероватно је код нас данас у питању спор о томе ко ће почети рударење и ући у историју; ако историје уопште буде, јер није познато да ли ће овај ‘Титаник’ стићи на одредиште.

Садашњи европски рат је, као и неколико претходних, последица себичности и отимања природних богатстава и контроле Источног подручја Европе, не само Украјине већ вероватно и Русије. Изгледа да биолошка еволуција није унапредила човека у односу на многе сисаре код којих јединка обележава “свој простор” и када у њега загази друга, настаје жесток сукоб. Човек је очигледно инволуирао, тј. отишао корак назад, јер велике и моћне групе (државе) обележавају “своју интересну зону”, наравно и природно богатство у њој. Али, неће последице овог похода на Исток бити онакве какве су биле у доба Наполеона и Хитлера. Човек је у медјувремену створио могућност ужасног самоуништења, ако одпочне атомски рат. Мада је десетогодишње припремање Украјине да се примакне Западу било полууспешно, питање је да ли је то био рационалан поступак. Тешко је проникнути у себичне намере водјства интерестних зона, они су егоисти који у овом рату заборављају да је целокупно човечанство на ‘Титанику’ који ће се потопити чим експлодира прва атомска бомба и уследе друге. Неће нуклеарне експлозије, попут оних у Хирошими и Нагасакију бити усамљене, бројне су такве и много јаче направе у рукама више држава.

Ovaj rat i druge ratne katastrofe mogu biti prevenirane od strane udružene medicinske snage, uključujući prominentne medicinske stručnjake. Poslušajmo великог уредника Смита, чланове његове редакције BMJ и недавни апел против атомског рата групе уредника медицинских часописа коју предводи садашњи уредник BMJ, Др Камран Абаси (Abbasi) и сарадници, 2023), јер медицина је лек против себичности. Доктори и сви медицински радници могу утицати на целокупан народ земаља које на било који начин, директно или индиректно, учествују у овом и сваком другом рату. Тако се формира антиратно расположење које врши снажан притисак на зараћене стране и помагаче рата.