Болест је приближно три пута чешћа код мушкараца него код жена, а ако се не открије на време и не лечи, руптура може имати смртни исход
Абдоминална анеуризма аорте (ААА) често је обољење код старијих особа и приближно је три пута чешћа код мушкараца него код жена (однос 10:3). Ако се
не открије на време и не лечи одговарајућим хируршким захватом, може имати смртни исход. У овом чланку разматрају се фактори који убрзавају или успоравају
раст анеуризме.
Анеуризма је локализовано проширење артерије или вене за најмање 50 одсто у односу на суседни део крвног суда. Настаје услед оштећења или губитка еластичности
зида крвног суда, најчешће због повишеног крвног притиска, пушења, атеросклерозе, старијег животног доба и наследних фактора. Мање анеуризме обично не
изазивају симптоме и најчешће се откривају ултразвуком, компјутеризованом томографијом (ЦТ) или магнетном резонанцом (МРИ). Могу се јавити у мозгу и периферним крвним судовима, али је аорта – највећи крвни суд – нарочито подложна овим променама у трбушном делу, испод бубрежних артерија. Тада настаје ААА.
Пречник аорте у том подручју нормално износи око 1,5 центиметара код жена и од 1,7 до два центиметра код мушкараца, а затим се она грана у две артерије
које снабдевају ноге. Проширење лумена обично не изазива симптоме све до руптуре, која углавном има смртни исход. Пошто за сада не постоји ефикасно медикаментно
лечење, примењују се две хируршке могућности: ендоваскуларна репарација анеуризме (ЕВАР), при којој се поставља стент ради искључивања анеуризматског
дела из крвотока, пре руптуре или хитно након ње, и отворена хируршка репарација.
Компликације након ЕВАР-а јављају се у 20–30 одсто случајева, али је
постоперативна смртност нижа него након отворене хируршке репарације. Међутим, дугорочно преживљавање након ЕВАР-а краће је него након отворене хируршке
репарације.
Када се препоручује ЕВАР? Ранији прагови за интервенцију – пречник анеуризме од 5,5 центиметара код мушкараца и пет центиметара код жена – уведени ради
спречавања руптуре, данас се преиспитују. Утврђено је да је годишњи ризик од руптуре анеуризме пречника мањег од седам центиметара приближно пет одсто.
Успоравање раста ААА захтева добру контролу крвног притиска, престанак употребе никотина, регулисање дијабетеса и нивоа липида, као и избегавање великих
физичких напора, попут подизања тешких предмета. АЦЕ инхибитори – рамиприл (тритаце, амприл), периндоприл (принеша, приленап), лизиноприл (лисипрел, лизиноприл)
и каптоприл (каптоприл, тенсопресал) – нису најбољи избор за регулисање хипертензије код особа с абдоминалном анеуризмом аорте. Ови лекови блокирају
претварање ангиотензина И у ангиотензин ИИ, али делују и на кининазу ИИ. Тиме истовремено смањују стварање ангиотензина ИИ и повећавају ниво брадикинина,
пептида који шири анеуризму.
Због тога предлажем да лекари код особа с абдоминалном анеуризмом аорте размотре замену АЦЕ инхибитора леком из групе блокатора рецептора ангиотензина ИИ (АРБ, сартани), који имају сличан антихипертензивни ефекат („Јоурнал оф Балкан Унион оф Онцологy” 2024; 27:1-4). У Србији су доступни лосартан (ерyнорм, лориста, лотар, цозаар), валсартан (диован), телмисартан (мицардис) и олмесартан медоксомил (менартан).
Пратио сам болесника код кога је, након преласка
са АЦЕ инхибитора на сартан, пречник анеуризме током две године остао непромењен, уз њено смањење од два милиметра. Тренутно се на лабораторијским
мишевима испитује могу ли лекови спречити губитак глатких мишићних ћелија у зидовима крвних судова.
Када се особи дијагностикује ААА, нарочито ако је пречник већи од 5,5 центиметара, свест о ризику од руптуре може изазвати психолошке тегобе, укључујући
депресију, која је чешћа у познијем животном добу. Додатни ризик представља делиријум, који се након абдоминалне операције јавља у приближно 33 одсто
случајева. Због могућих компликација оба облика хируршког лечења анеуризме, код старијих особа, посебно оних нарушеног општег здравља, потребно је пажљиво
проценити однос користи и ризика захвата. Један анестезиолог са клинике Мејо то је сажео речима: „Смрт услед руптуре анеуризме је брза. Једини проблем
је што такав исход не можеш изабрати.”
Академик Рајко Игић, аутор књиге „Основи геријатрије”, изоловао је АЦЕ и доказао да су АЦЕ и кининаза ИИ један ензим.
Преузето са:
https://www.politika.rs/sr/clanak/801082/pogledi/lecenje-abdominalne-aneurizme-aorte