Беч, 11. јун 1922
GA 211
Овде представљено предавање одржано је у Бечу 11. јуна 1922. године и представља 12. од 12. предавања у циклусу под називом: Тајна сунца … Смрт, васкрсење. На оригиналном немачком језику појављује се у Das Sonnenmysterium und das Mysterium von tod und Auferstehung. Exoterisches und esoterisches Christentum, Bibliographic Nr.211, Dornach 1978. Ово предавање је такође познато и као: Anthroposophy, a Striving for Spiritual Understanding of Nature Permeated by Christ.: Преводилац је непознат.
Ово енглеско издање објављено је у сагласности са, и љубазном дозволом
Rudolf Steiner Nachlassverwaltung, Dornach, Switzerland.
Copyright © 1947
This e.Text edition is provided through the wonderful work of:
The General Anthroposophical Society
Dornach, Switzerland
https://wn.rsarchive.org/Lectures/GA/GA0211/19220611p01.html
Човечанство је свој интелектуални живот развило током многих векова. Овај интелектуални живот постепено га је удаљавао од духовности. Сам интелект је дух, али његов садржај више није духовни садржај. Заиста, интелект је духован, али као свој садржај тражи спољашњу Природу, спољашњи живот Природе. Отуда је интелект дух, али он се испуњава нечим што му се не може чинити духовним. Велика трагедија, модерна трагедија света је у томе што човек може да завири у себе и што сам себи мора да каже: Кад сам интелектуално активан, духовно сам активан, али истовремено и свој интелект, који је чисти дух, не може на директан начин да абсорбује духовно. Дух се у себи испуњава само стварима које се односе на Природу.
То је оно што данас уништава људску душу. Иако не желимо да признамо ово растргано и девастирано стање, оно ипак постоји у духовним пределима људске душе и представља основно зло и темељну трагедију нашег доба.
Ако желимо да помоћу уобичајених речи изразимо ово што сам вам управо објаснио, онда морамо да обратимо пажњу на све духовне снаге које су још увек активне у целом животу Природе; оне улазе у нас, јер ми свој дух испуњавамо животом Природе, а то су Ахриманске снаге.
Тако је наш интелект изложен великој опасности да постане плен Ахриманских снага. Током протеклих векова, док је интелект још увек имао наслеђе из старог духовног живота, ове Ахриманске снаге нису имале толико велики утицај на човека као што га имају сада. Живот Природе је очигледно раширен око нас; али ово је само привидно: јер Ахриман живи у природи. Кад апсорбујемо Природу, са вером да њу контролишу само неутрални природни закони, ми несвесно упијамо и Ахриманске духовне снаге које су преузеле посебан задатак у космичком животу, у целој еволуцији света.
Када говоримо о задатку ових духовних сила, неки људи су склони да олако кажу: Али зашто божанско вођство света признаје те снаге? – На то мора да се одговори: Све што постоји у Земљиној сфери може да се схвати обичним разумом; али када треба да на духовно-научни начин схватамо оно што превазилази Земљу, то мора да се ради помоћу духовних визија (Anschauung).
Те снаге постоје, али начин на који су повезане са божанско-духовним снагама које се односе на човека, може да се схвати само током дугих епоха; снаге које припадају надљудској сфери су прилично неприступачне за људски разум. Стога можемо да кажемо: Те снаге се показују само онима који имају духовно знање.
Задаци Ахриманских бића су следећи: Спречити Земљу да настави да се развија у складу са намерама божанско-духовних сила са којима је човек повезан од самог почетка, утолико што је он људска душа . (Све ове ствари ћете наћи у мојој „Тајној науци“). У „Тајној науци“ сам говорио о будућем развоју Земље, о фазама еволуције Јупитера и Венере: Циљ Ахриманских сила је да спрече овај ток развоја.
Њихов циљ је да Земљу очврсну и заледе, да је обликују тако да човек остане створење везано за Земљу. Да постане стврднут као да је у земаљској супстанци и да настави да живи у будућим вековима света као нека врста статуе своје прошлости. Ове снаге тако теже одређеним циљевима који се несумњиво појављују као део њихових властитих индивидуалних настојања.
Земља не би могла да постигне свој циљ ако би Ахриманске силе извојевале победу, ако би човек био отуђен од својих почетака, од сила које су га створиле и подржавале од почетка његове еволуције. Споља, људско биће би се развијало на начин који је у потпуности у складу са Земљином сфером, али потискивањем свог урођеног расположења које мора да га одведе даље од Земље.
Ахриманске силе нису могле да дотакну човека док је интелект још увек био укорењен у духовно кроз старо наслеђе, као што је то био случај током протекла три или четири века. Али ово се променило од почетка XX века. Древна индијска мудрост је то знала и фиксирала крај XIX века као крај „Мрачног доба“, крај „Кали-Југе“. Тако је наговештено Ново доба. Ово Ново доба треба да укаже да од почетка XX века наша најдубља брига више не би требало да буде привијање уз старо духовно наследство већ упијање нове Светлости, чисте Светлости, у наш Земаљски живот.