Недавно је из штампе изашао Роман Рајка Игића, Сентиванац.
Издавач: Либрум, Београд, 2025
За вас смо издвојили два краћа одељка.
Непроспавана Кларина ноћ
Клара је поподне посетила брата, Клауса, на његов позив. Иначе га непозвана изузетно ретко у канцеларији посећује јер избегава да му ремети обављање одговорних послова; он поред градског гарнизона, руководи и огромним складиштем оружја, муниције и војне опреме, одакле се све транспортује на бојишта широм света, а у складиште све пристиже из бројних фабрика које су од редовне мирнодопске производње, прешле на војну.
Клаус је сестри поверио велику тајну. Када је пре три дана у Берлину посетио старог пријатеља, генерала Фридриха Олбрихта (Фридрицх Олбрицхт Fridrich Olbricht),* прикључио се организацији Wидерстанд геген ден Натионалсозиалисмус Widerstand gegen den Nationalsozialismus. Том тајном организацијом руководи Олбрихт, старији штапски генерал. Циљ организације је да се ликвидира Хитлер. Она му је казала да је добро да се за ту ликвидацију припремају, али да се сви што боље чувају, колико год могу.
Затим се вратила кући нерасположена, не само због сазнања Клаусове тајне, већ и због разговора с Еми која намерава да Милана позове. То би за Клару био неподношљив ударац јер се већ данима одушевљава с тим мушкарцем и воли га.
Чим је ушла у кућу, отишла је у кревет и те ноћи дефинитивно одлучила да он неће припасти Еми, већ њој. То што је Милан старији од ње, није сметња већ предност, закључила је.
Међутим, како ће то извести? Није имала слично животно искуство; муж је једини мушкарац с којим је спавала. Пред зору јој паде напамет како ће то да оствари већ наредног дана.
Следећег дана
Јутрос је Клара дуго спавала. Јавила је у библиотеку да је грипозна и да неће доћи на посао. Потом се у купатилу лагано брисала, а затим дуго нага на великом огледалу из разних углова огледала и фризуру дотеривала. Прегледала је струк, потом трбух који јој је при стојећем ставу у равни грудног коша, на телу нема вишка поткожне масти; то се изразито показало када је кажипрстом и палцем обе руке проверила дебљину трбушног зида. Затим је уперила поглед на пупак, мало га кажипрстима раширила да провери да ли је идеално чист. И данас, по ко зна који пут, процени величину дојки и закључи да су осредње, округле и чврсто стоје с мало уздигнутим овећим тамним брадавицама које су окружене зеленкасто затамњеним ареолом, пречника око два центиметра и са низом малих квржица, у ствари отвора млечних канала кроз које млечне жлезде, након порођаја, луче млеко. Грађу дојке је одавно проучила и на себи је њихову спољашност често проматрала и питала се да ли ће икада родити и да ли ће јој одатле млеко навирати. Леђа је прегледала помоћу овећег додатног огледала и дуго је гледала цео стражњи део тела који одаје правилан и висок стас, још виши кад користи огледала. Затим прегледа удубине на стражњем делу колена обе ноге. Не сећа се да ли је икада тако детаљно прегледала своје голо тело, од назад. Била је задовољна усправним и високим кичменим стубом. Вратила се на велико огледао и најпре подигла једну, а потом и другу руку. Не зна шта је тим покретима тражила, мада су јој они и нов изглед дојки причињавали задовољство – поготово кад је дланом једне руке прешла преко дојке на супротној страни, а онда то исто урадила с друге стране. Једино јој се од свог опажања није свидела боја коже на одећом покривеним деловима тела. У односу на боју лица, врата и шаке, прекривена кожа је много блеђа. Још једном се сконцентрисала на пазушне и пубичне длаке. У поређењу с бојом косе, оне су тамније и лагано повијене и таласасте, скоро коврџаве. Коса јој је лагано валовита и никада није тражила да јој фризери мењају изглед, чак ни када су вештачки таласи косе помоћу бреновања били у незаобилазној моди.
Тог јутра, апетит није имала. Попила је само јаку црну кафу и појела један слани кекс. Потом је изашла у двориште да надгледа раднике, а Милану да новац и списак за набавку.
Када се Милан с купљеном робом вратио, по обичају су је разврстали, а онда га је позвала на пиће. Милан је казао да су цене неких артикала данас порасле, а највише је скочила цена хлеба. Она му укратко исприча део разговора с Еми. Навела је питање које јој је рођака поставила о томе како да жена превазиђе јако сексуално узбуђење, ако јој оно дође када јој је муж или партнер дуже одсутан, нпр. у војсци, како је то чест случај данас јер код нас је скоро половина мушкараца у војсци. Потом је наставила шта је о томе, на једном предавању, говорио шеф гинеколошке клинике у Берлину. Она је била наслоњена на кауч, а он је, као и обично, седео за столом.
После голицаве приче, питала га је да ли се и одрасли мушкарци самозадовољавају када им „то” наиђе, поготово када веома дуго нису имали прилику да буду са женом. Док је питање постављала, лагано је повлачила сукњу до изнад колена. Милан је одговорио да се мушкарци ретко самозадовољавају, нарочито ако су физички преоптерећени, посебно у рату или када су у другим тешким околностима.
„Ти си већ дуже од три године на присилном раду, да ли се повремено тако задовољаваш?ˮ
„Морам признати, каже стидљиво, да то понекад радим.ˮ
Она скроз подигне сукњу у полумраку дневне собе и каже му: „Немој никада више то да радиш”, скине доњи веш и позове га.
Милан је већ пре десетак минута, од како је почео тај изазовни разговор, био скроз спреман. Требало му је пар секунди да се скине, да јој приђе и да се споје.
* Фридрицх Олбрихт (Фриедрицх Олбрицхт, 1888–1944 Friedrich Olbricht, 1888 – 1944) је немачки генерал и један од главних организатора завере којом нису успели да убију Хитлера, 20. јула 1944. године. Олбрихт је као члан главног штаба био вођа завереника отпора. Преместио је у свој штаб пуковника Клауса фон Штауфенберга (Цлаус Сцхенк Граф вон Стауффенберг(Claus Schenk Graf von Stauffenberg) који је раније био ватрени националсоцијалиста, а касније одлучни противник диктатора. Клаус је 20. јула оставио ташну с темпираном бомбом у Хитлеровом главном штабу (Вучја јазбина/ Wолфссцханзе Wolfsschanze, у Источној Немачкој). Пре експлозије, Клаус је напустио бараку и из Вучје јазбине долетео у Берлин да се нађе с осталим завереницима; био је убеђен да је атентат успео. Међутим, један је чувар нашао ташну и у последњем моменту је бацио даље од Хитлера и сарадника. Погинуо је дактилограф и још једна особа, а Хитлер је добио само огреботине. Четири атентатора су ухапшена у Берлину; генерал Олбрихт је први стрељан, мада је Хитлер био љут што му нису четворицу довели да их пред њим ликвидирају.