- Недавни допис министарствима Белгије у Бриселу у вези накнаде штете насиља од стране усташа и Албанаца у Бриселу 1965-1973 године.Под 1 на српском, под 2 на француском језику.
D 1. Поштовани господине Коста,
Овакав однос бриселских установа према мени привлачи пажњу овде оних који желе да ме увлаче у политику, што ме никад није интересовало, као ни у Бриселу 1965-1971 године. Сугеришу ми да је на делу намерно стресно развлачење починиоца, који имају у виду моје године, 88, да се тако отарасе мене као жалиоца, да ме једноставно убију. Снабдевају ме врло деликатним подацима, подстичу ме да све то обзнаним, да оптужим Белгију.
Мене таква улога осветника за почињене ужасне злочине према мени у Бриселу нимало не привлачи, мржња се мржњом не гаси. Мада из дубине душе презирам тамошње заслепљене нацисте и анти-семите. Зар има таквих простака примитиваца у Белгији? Белгију као државу и Белгијанце сам одувек изузетно поштовао и односио се на најбољи начин. Упркос свега ужасног што сам тамо доживео Белгија је за мене други завичај. Хоће да ме овдашње силе мрака које се натичу у Србији, произведу у бунтовника као Војислава Шешеља у Хашком трибуналу, Георги Димитрова у Рајхстагу 27 фебруара 1933, убиство турског султана Мурата од стране Србина Милоша Обилића 28 јуна 1389 године на Косову, атентат Србина Гаврила Принципа јуна 1914 године на Принца Фердинанда од Аустрије, у Сарајеву када је започео Први светск рат.
Да Вас упознам само са појединим ужасима које сам претрпео у Бриселу 1965-1971 и 1973-1974 године ( а безброј детаља су у мојим књигама и записима, члан сам УКС Удружења књижевника Србије, добитни домаћих и страних признања ), без икаквог стварног повода са моје стране, на делу је гнусан шовинизам , због етничких предрасуда.
Од првог дана доласка у Брисел 2 септембра 1965 године почела су мрцварења од стране припадника усташке и албанске политичке емиграције, нажалост повезане са оним ксенофобним снагама мрака у Белгији. Провокације на јавним местима, физички насртаји и обрачуни, провале у станове, проузроковање саобраћајних удеса, ушприцавање отровног спреја у градском трамвају, све до вишегодишњих угрожавања личног идентитета и здравља, киднаповања у психијатријски азилум марта 1971 године, разбијање породице, каријере, изгон из Белгије, мој живот је перманентно био претваран у блато и вегетирање. Када сам дошао у Брисел 1965 године у Галерији Луис се издрао на мене провокатор:’’ Ја сам твога ујака Вељу спровео у Јасеновац 1941 године’’.
За све то постоје поједини подаци у бриселској полицији и на другим местима.
Усташе и окупатори су у Другом светском рату починили незамисливе злочине према мојим најближим, двоје убијено маљем у главу 28 јануара 1942 године у злогласном кампу Јасеновац за истребљење Јевреја и Срба, троје убијено 1941 немачким бомбама у Вишеграду, двадесетак поклано у Сребреници. Блиска сродница мајке се сакрила испод корита, нашли је и исекли на комаде и напунили корито. Подстакнути од нациста напали су на обезоружан и преплашен народ, на невину дечицу, мајке и сестре, попалили домове и порушили светиње.
Описаћу вам само оно што сам својим очима видео и што је снимљено или фотографисано, убијена су деца и жене, несахрањена тела мученика. Ломили су им ноге и руке, ножем вадили очи, одсецали им језике, уши, усне и носеве, пробијали гвоздене шипке кроз главу, поткивали их потковицама као коњима и живе тестерисали, или срца. им живим уклањали. Поливали су их кључалом водом да би им лакше огулили кожу, бријали су им браде и бркове, одсецали прсте, да би натерали ове мученике да пију сопствену крв из својих рана. Многима од њих месо је исечено на коцкице, а да не говоримо о безбројним женама и девојкама које су силоване, потом масакриране. Секли су им прса и стављали руке испод њих, са одсеченим прстима. У једном селу затекли смо две главе Српкиња, стављене у зделу и печене у рерни, изложили их на увид. Шта рећи о небројеним кућама које су спаљене да и не говоримо о безброј силованих жена.
Нерви и психа су ми били нападнути у Бриселу, одбијао сам помисао да нађем митраљез и са крова почнем да убијам пролазнике.
Овакве ужасе су трпели и Јевреји, и горе у гасним коморама.
И мој стан у Бриселу је повремено бивао гасна комора.
Српски Патријарх Павле;‚‚ Срби и Јевреји су паћенички народи‚‚,. Натанијаху:‚‚ Срби и Јевреји су пријатељи од Античког доба.
Србија и Америка су још од 19 века искрени пријатељи. Србија је у врсти изолације, не што Америка мрзи Србе, напротив има велике симпатије према њима, него због политичког утилитаризма. Америка мења постепено однос према Србима.
Ову сложену гео-политичку игру Америке са Србима, поједини сегменти на Западу не поимају довољно, па перу своје вековне комплексе и шовинизам на Србима. Није пао снег да покрије брег, него да свака животињица и она најмања, остави свој траг, то треба да схвати тамошња спона инквизиције, наслеђеног колонијалног менталитета и етничких предрасуда.
Представник сам за Србију невладине организације Liberty International-https://liberty-intl.org/, и добитник престижног признања Bruce Evoy Memorial Award у Парламенту Данске у Копенхагену.
Замишљао сам их као углађене и, васпитане и културне европејце, преко ноћи се удружисте са чудним друштвом, са усташама, у насиљу нада мном учествовало је најразноликије друштво у свештеничким орнатима, усташкој униформи, фесовима ( ето вам данашњих миграната) у дроњавим оделима. Удружили су се против мене у Бриселу крст и дин, поклоници Христа и Мухамеда, и безверници да ме сатру и униште.
Мене неки упорно инструишу да не губим време, да се свим силама окомим на тамошње починиоце, да цео досије изнесем у јавност, на расправе на друштвеним мрежама, пред међународне организације, у моји м књигама , већ сам написао две књиге о Бриселу, Бриселски двојник и У зидинама спихијатријског азилуму у Арденима, на линковима- BRISELSKI DVOJNIK-http://enlite.org/briselski_dvojnik.pdf , У зидинама психијатријског азилуму у Арденима, —https://enlite.org/Toma/azilum.pdf. У роману Дрински рашомон на линку – http://svetlost.org/DRINSKI_RASOMON.pdf сам описао како су моји страдали у Другом светском рату и како су моји блиски спашавали жртве Холокауста, моја супруга је Јеврејка, дакле и мој син је пола Јеврејин.
На мојој страни су Бог, правда и истина. Борим се за најсветлије идеале човечанства, па ћу и победити. Имам право на одбрану право на живот. Никога не мрзим. Мржња се побеђује љубављу. Никога се не плашим јер су Истина и Правда на мојој страни, имам подршку и на Небу и на Земљи, ту је и мој син..
Реците ми шта би Ви радили да сте на моме месту? Ако не добијем правичну компензацију, упознаћу јавност, нека она пресуди. Мада ме, понављам, таква улога ‘’осветника’’ нимало не привлачи, то ми саветује и мој син. Он и ја се питамо да ли је 24 евра неспоразум или етернализација десничарске ксенофобије која плави Западну Европу?
С поштовањем.
Томислав Крсмановић
- 2. Cher Monsieur Costa,
Il y a de ceux ici qui veulent m’entraîner dans la politique, qui ne m’a jamais intéressé, ainsi qu’à Bruxelles en 1965-1971. Ils me suggèrent qu’il y a une traînée stressante , mon âge, 88 ans, pour se débarrasser de moi en tant que plaignant, pour me tuer tout simplement. Ils me fournissent des informations très delicates.
Je ne suis pas du tout attiré par un tel rôle de vengeur pour les crimes terribles commis contre moi à Bruxelles, la haine ne s’éteint pas par la haine. Bien que du fond de mon âme, je méprise les nazis et les antisémites aveuglés . J’ai toujours respecté la Belgique en tant que pays et j’ai toujours traité les Belges de la meilleure façon possible..
Ils veulent faire de moi un rebelle comme Vojislav Seselj au Tribunal de La Haye, Georgi Dimitrov au Reichstag le 27 février 1933, l’assassinat du sultan turc Murat par le Serbe Milos Obilic le 28 juin 1389, l’assassinat du Serbe Gavrilo Princip en juin 1914 sur le prince Ferdinand d’Autriche, au début de la Première Guerre mondiale.
Permettez-moi de vous présenter quelques-unes des horreurs que j’ai subies à Bruxelles en 1965-1971 et 1973-1974 (d’innombrables détails se trouvent dans mes livres et registres, je suis membre de l’Association des écrivains de Serbie , lauréat de prix nationaux et étrangers), sans aucune raison réelle de ma part, il y a un chauvinisme odieux à l’œuvre. Dès le premier jour de mon arrivée à Bruxelles le 2 septembre 1965, la persécution d` oustachie et Albanais, a commencé. Provocations dans les lieux publics, agressions physiques et affrontements, cambriolages d’appartements, accidents de la circulation, un spray empoisonné dans le tramway, jusqu’à des années de mise en danger de l’identité et de la santé personnelles, enlèvement dans un asile psychiatrique en mars 1971, briser ma famille, ma carrière, expulsion de Belgique, ma vie a été définitivement transformée en boue et en végétation. Il y a beaucoup d’informations à ce sujet dans la police et ailleurs. Quand je suis venu à Bruxelles en 1965, dans la Galerie Louise, un provocateur m’a crié : « J’ai emmené ton oncle Veljo à Jasenovac en 1941 »
Les oustachis et les occupants ont commis des crimes inimaginables contre mes proches pendant la Seconde Guerre mondiale, deux ont été tués d’un coup de marteau dans la tête le 28 janvier 1942 dans le tristement célèbre camp de Jasenovac pour l’extermination des Juifs et des Serbes, trois ont été tués en 1941 par les bombes allemandes, une vingtaine ont été massacrés à Srebrenica. Une proche parente de ma mère s’est caché sous l’abreuvoir, l’a trouvée, l’a coupée en morceaux et a rempli l’auge. Incités par les nazis, ont attaqué des gens désarmés et effrayés, des enfants innocents, des mères et des sœurs, ont incendié des maisons et démoli des sanctuaires. Je ne vous décrirai que ce que j’ai vu de mes propres yeux et ce qui a été enregistré ou photographié On a tue les enfants et les femmes, corps non enterrés de martyrs. Leurs jambes et leurs mains ont été battues, leurs yeux ont été crevés avec un couteau, leur langue, leurs oreilles, leurs lèvres et leur nez ont été coupés, des tiges de fer ont été transpercées de la tête, ils ont été chaussés de fers à cheval et sciés vivants, ou leur cœur a été retiré vivant. Ils ont versé de l’eau bouillante sur eux pour faciliter le décollement de leur peau, leur barbe et leur moustache ont été épilées, leurs doigts ont été coupés, afin de forcer ces martyrs à boire leur propre sang de leurs blessures. Beaucoup d’entre elles ont eu leur chair coupée en cubes, sans parler des innombrables femmes et filles qui ont été violées, qui ont ensuite été déchirées, Ils se coupent la poitrine et mettent leurs mains sous eux, les doigts coupés. Dans un village, nous avons trouvé deux têtes de femmes serbes, placées dans un bol et rôties au four. Elles ont été exposées au monde entier et seront conservées, ainsi que d’innombrables photographies de tous ces crimes, pour servir de preuve de tout ce que le peuple serbe a survécu jusqu’à présent.
De telles horreurs ont été subies par les Juifs, et pires dans les chambres à gaz. De temps en temps, mon appartement à Bruxelles était une chambre à gaz.
Mes nerfs étaient attaqués a Bruxelles , j’ai refusé l’idée de trouver une mitrailleuse et de commencer à tuer les passants depuis le toit.
Le patriarche serbe Pavle : « Les Serbes et les Juifs sont des peuples souffrants. » Nathanya : « Les Serbes et les Juifs sont amis depuis les temps anciens ».
Les États-Unis et la Srbie sont de véritables amis depuis le 19e siècle. La Serbie est dans une sorte d’isolement, non pas parce que l’Amérique la déteste, au contraire, elle a une grande sympathie, mais à cause de l’utiitarisme politique. Les États-Unis sont en train de changer d’attitude à l’égard de la Serbie. Ce jeu géopolitique complexe de l’Amérique avec les Serbs n’est pas suffisamment compris par certains segments de l’Occident, qui se déversent donc de leurs complexes séculaires et de leur chauvinisme sur les Serbes. Ce n’était pas la neige afin de recouvrir la colline, mais pour que chaque animal, même le plus petit, laissait sa marquee, trace. Cela devrait être compris par le lien de l’Inquisition, la mentalité coloniale héritée et les préjugés ethniques.
Je suis le représentant pour la Serbie de l’organisation non gouvernementale américaine Liberty Internationale- https://liberty-intl.org/
Je les imaginais comme des Européens polis, bien élevés et cultivés, du jour au lendemain ils se sont alliés à une société étrange, avec les oustachis, la société la plus diverse a participé à la violence contre moi , en vetu cléricales, en uniformes oustachis, en fezzes (voilà les migrants d’aujourd’hui) et en costumes en lambeaux. La Croix et le Butin, les dévots du Christ et de Mahomet, et les infidèles, ont conspiré contre moi à Bruxelles pour m’écraser et me détruire.
On me demande constamment ici de ne pas perdre de temps, de porter l’ensemble du dossier à la connaissance du public, des organisations internationales, dans mes livres. J’ai déjà écrit deux livres sur Bruxelles, Le Double bruxellois et Dans les murs de l’Asile psychiatrique des Ardennes, à l’adresse suivante : BRUSSELS DOUBLE-http ://enlite.org/briselski_dvojnik.pdf ,Dans les murs de l’asile psychiatrique des Ardennes–https ://enlite.org/Toma/azilum.pdf. Dans le roman La Drina Rashomon, à la http://svetlost.org/DRINSKI_RASOMON.pdf j’ai décrit comment mes proches ont sauvé les victimes de l’Holocauste, ma femme est juive, donc mon fils est à moitié juif.
De mon côté sont Dieu, la justice et la vérité. Je me bats pour les idéaux les plus brillants de l’humanité, et je vais gagner. J’ai le droit de me défendre, le droit à la vie. Je ne déteste personne. La haine est vaincue par l’amour. Je n’ai peur de personne parce que la vérité et la justice sont de mon côté, j’ai le soutien du Ciel et de la Terre, et mon fils est là.
Dites-moi, que ferais-vous si vous étais à ma place ? Si je n’obtiens pas une compensation équitable, je laisserai le public décider. Bien que, je le répète, un tel rôle de « vengeur » ne me plaise pas du tout, mon fils me conseille de ne le faire de même. Lui et moi nous demandons si les 24 € ne sont pas un malentendu ou une éternisation de la xénophobie de droite qui inonde l’Europe occidentale.
Avec tout le respect que je vous dois.
Tomislav Krsmanović