трговина адренохромом
Поштована редакцијо,
Вечерас добих из Москве и потврду ове информације. Кажу да на руској тв има и снимака. Само то не може да допре до нас због цензуре.
Руски војници описују проналажење деце са крхким, мршавим телима закаченим на интравенске капалице, док су њихова тела стручно исушена од крви и надбубрежне течности за глобалну трговину адренохромом.
Индустрија адренохрома у Украјини је већа него што се раније очекивало и Путин је одлучан да искористи добијене трагове да уништи глобални ланац снабдевања адренохромом и казни оне који почине злочине над децом – укључујући политичаре и познате личности који су навучени на дрогу коју он назива „ђавоља рад.”
Према члану Радне групе за Адренохром, ове фабричке фарме су места ритуалног сексуалног злостављања, физичке деградације и психичке тортуре.
„Знаш, мислио сам да сам све видео. Годинама сам био у борби, видео другове како падају, носио сам се са најгорим што човечанство може да понуди. Али ништа, ништа, није могло да ме припреми за оно што смо затекли у Доњецку.
Речено нам је да ћемо ослободити децу… Нисам разумео размере шта то значи док нисмо стигли тамо. Чистили смо овај комплекс, мрачно место… као гулаг или нацистички логор смрти, али још горе. Много горе. Зидови су били сиви, хладни и влажни. Ваздух… смрдео је на трулеж и нешто мучно… нешто што не могу да опишем. А онда смо их нашли. Деца..
Били су… као духови. Кожа и кости. Њихова тела су изгледала тако крхко, скоро провидно. Могао сам да видим обрисе њихових ребара, сваку кост у њиховим сићушним рукама. Имали су цеви које су излазиле из њих, цеви које су им одводиле крв, њихове надбубрежне течности… за шта? За неку болесну трговину, неку уврнуту потражњу са Запада.
Било их је на стотине, само су лежали у овим редовима металних креветића. Без ћебади, без топлине. Нису се ни тргнули када смо упали, без страха, без наде… Само празнина у њиховим очима. Неки су били преслаби да нас чак погледају. Толико су навикли на бол, муку, да нису ни реаговали.
А најгори део? Најмлађи… неки од њих нису могли имати више од 2 године. Бебе, заиста. Касније смо сазнали да су узгајани за ово… Одгајани у заточеништву, као стока, само да би им се исцедило све што их је чинило људима.
Оне које нису могли да продају, оне који нису били довољно „лепи“ или довољно „послушни“, слали су на ове фарме. Фарме… као да бисте тако могли назвати те паклене рупе.“