<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?><rss version="2.0"
	xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
	xmlns:wfw="http://wellformedweb.org/CommentAPI/"
	xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
	xmlns:atom="http://www.w3.org/2005/Atom"
	xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
	xmlns:slash="http://purl.org/rss/1.0/modules/slash/"
	>

<channel>
	<title>Вести &#8211; ЧОВЕК ОД РЕЧИ / HOMO VERBUM</title>
	<atom:link href="https://homoverbum.com/category/vesti/feed/" rel="self" type="application/rss+xml" />
	<link>https://homoverbum.com</link>
	<description></description>
	<lastBuildDate>Wed, 11 Nov 2026 11:57:41 +0000</lastBuildDate>
	<language>sr-RS</language>
	<sy:updatePeriod>
	hourly	</sy:updatePeriod>
	<sy:updateFrequency>
	1	</sy:updateFrequency>
	<generator>https://wordpress.org/?v=7.1.4</generator>
	<item>
		<title>Позив на промоцију књиге &#8222;Фромово схватање човека&#8220; Луке Јоксимовића Барбата</title>
		<link>https://homoverbum.com/poziv-na-promociju-knjige-fromovo-shvatanje-coveka-luke-joksimovica-barbata/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/poziv-na-promociju-knjige-fromovo-shvatanje-coveka-luke-joksimovica-barbata/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Wed, 11 Nov 2026 11:57:41 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=652</guid>

					<description><![CDATA[ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ Фромово схватање човека Луке Јоксимовића Барбата, доктора хуманистичких наука Српски културни центар „Ћирилица“ Сремска бр. 6, спрат 4, Београд 19. новембар 2026. са почетком у 19.00 часова Ерих Фром (1900–1980) – социјални психолог, психоаналитичар, филозоф Позивамо вас да својим присуством промоцији филозофско-антрополошког дела Л. Ј. Барбата, Фромово схватање човека, ову учините садржајнијом. О [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>ПРЕДСТАВЉАЊЕ КЊИГЕ</p>
<p><em>Фромово схватање човека</em> Луке Јоксимовића Барбата, доктора хуманистичких наука</p>
<p>Српски културни центар „Ћирилица“ Сремска бр. 6, спрат 4, Београд</p>
<p>19. новембар 2026.<br />
са почетком у 19.00 часова</p>
<p>Ерих Фром (1900–1980) – социјални психолог, психоаналитичар, филозоф</p>
<p>Позивамо вас да својим присуством промоцији филозофско-антрополошког дела Л. Ј. Барбата, Фромово схватање човека, ову учините садржајнијом.</p>
<p>О књизи говоре:<br />
Проф. филозофије Нинослав Ранђеловић и аутор<br />
Модератор: Милорад Ђошић</p>
<p><img fetchpriority="high" decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-653" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-212x300.jpg" alt="" width="212" height="300" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-212x300.jpg 212w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-724x1024.jpg 724w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-768x1086.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-1086x1536.jpg 1086w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-1448x2048.jpg 1448w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-1200x1697.jpg 1200w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-1980x2801.jpg 1980w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/11/Plakat-LUKA-19.11.2026-scaled.jpg 1810w" sizes="(max-width: 212px) 100vw, 212px" /></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/poziv-na-promociju-knjige-fromovo-shvatanje-coveka-luke-joksimovica-barbata/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>„Акција за слепе“ на 69. међународном београдском сајму књига</title>
		<link>https://homoverbum.com/akcija-za-slepe-na-69-medjunarodnom-beogradskom-sajmu-knjiga/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/akcija-za-slepe-na-69-medjunarodnom-beogradskom-sajmu-knjiga/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 24 Oct 2026 07:51:46 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=626</guid>

					<description><![CDATA[&#160; Ове, као и претходних година, „Акција за слепе“ (АС) излаже своја издања на Међународном београдском сајму књига. Осим издања из ранијих година, АС је ове, 2026. године, објавио две нове књиге: Дечица, животињице и ја јерменске ауторке Ашхен Бахчинјан у преводу Ануш Балајан и Фромово схватање човека Луке Јоксимовића Барбата. &#160; Штанд „Акције&#8230;“ се [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>&nbsp;</p>
<p>Ове, као и претходних година, „Акција за слепе“ (АС) излаже своја издања на Међународном београдском сајму књига.</p>
<p>Осим издања из ранијих година, АС је ове, 2026. године, објавио две нове књиге: <em>Дечица, животињице и ја </em>јерменске ауторке Ашхен Бахчинјан у преводу Ануш Балајан и <em>Фромово схватање човека</em> Луке Јоксимовића Барбата.</p>
<p><img decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-627" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Дечица-животињице-и-ја-300x212.jpg" alt="" width="300" height="212" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Дечица-животињице-и-ја-300x212.jpg 300w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Дечица-животињице-и-ја-768x543.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Дечица-животињице-и-ја.jpg 800w" sizes="(max-width: 300px) 100vw, 300px" /> <img decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-628" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Фромово-схватање-човека-300x207.jpg" alt="" width="300" height="207" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Фромово-схватање-човека-300x207.jpg 300w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Фромово-схватање-човека-768x530.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/cover-Фромово-схватање-човека.jpg 850w" sizes="(max-width: 300px) 100vw, 300px" /></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Штанд „Акције&#8230;“ се налази у хали 4 Београдског сајма.</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-629" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-1-169x300.jpg" alt="" width="169" height="300" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-1-169x300.jpg 169w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-1-576x1024.jpg 576w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-1-768x1365.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-1-864x1536.jpg 864w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-1.jpg 900w" sizes="auto, (max-width: 169px) 100vw, 169px" /> <img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-630" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-2-225x300.jpg" alt="" width="225" height="300" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-2-225x300.jpg 225w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-2-768x1024.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-2-1152x1536.jpg 1152w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/10/sajam-2.jpg 1200w" sizes="auto, (max-width: 225px) 100vw, 225px" /></p>
<p>Добро дошли!</p>
<p>&nbsp;</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/akcija-za-slepe-na-69-medjunarodnom-beogradskom-sajmu-knjiga/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Нове и раније објављене књиге професора Божидара Митровића, доктора правних наука</title>
		<link>https://homoverbum.com/nove-i-ranije-objavljene-knjige-profesora-bozidara-mitrovica-doktora-pravnih-nauka/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/nove-i-ranije-objavljene-knjige-profesora-bozidara-mitrovica-doktora-pravnih-nauka/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 22 Sep 2026 17:30:00 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=593</guid>

					<description><![CDATA[&#160; „Институт вишедисциплинарних научних истраживања непрекидности права и културе КолоВена/СлоВена од епоха Лепенског Вира и Винче“ (ИВНИН/IVNIN), објавио је нове научне радове професора Божидара Митровића, доктора правних наука, и да су они већ у продаји, у књижари ДЕЛФИ у згради СКЦ , ул. Краља Милана 48, Београд (улаз из Ресавске улице). У понуди су следећи [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>&nbsp;</p>
<p>„Институт вишедисциплинарних научних истраживања непрекидности права и културе КолоВена/СлоВена од епоха Лепенског Вира и Винче“ (ИВНИН/IVNIN), објавио је нове научне радове професора Божидара Митровића, доктора правних наука, и да су они већ у продаји, у књижари ДЕЛФИ у згради СКЦ , ул. Краља Милана 48, Београд (улаз из Ресавске улице).</p>
<p>У понуди су следећи уџбеници и књиге:</p>
<p>I. капитално тротомно издање НЕПРЕКИДНОСТ ПРАВА И КУЛТУРЕ Срба/СлоВена, које обухвата књиге 170 х 240 мм:</p>
<p>1. „СлоВенско право“ (КолоВена/РасСена/ЕтРусКих од епоха Лепенског Вира и Винче), први уџбеник у свету научно-образовне дисциплине коју је др Митровић обновио на унивезитету МНЕПУ у Москви 2014. г. (после скоро сто година од када је ова некада славна дисциплина стављена ван наставног програма од стране бољшевика у Русији, а онда и у осталим слоВенским земљама). 512 страница пун колор</p>
<p><a href="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/09/1-1-srb-Pravo_FLAJER.pdf">1 &#8211; 1 srb Pravo_FLAJER</a>1.</p>
<p>2. „ЕтРуско-римско право“, у којем су први пут прецизно и логично описани етруски извори сакралност Римског права, и због чега је и како сакрално право fas прешло у ius (civile), 432 странице пун колор,</p>
<p>3. „Рекламационо право“ (по решавању повреда уговора у досудском поступку), 328 страна црно белих, са уметком на крају: 8 страна схема у боји</p>
<p>II. раније објављене књиге проф. др Божидара Митровића:</p>
<p>1. енциклопедијско издање „КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права“, формат 300 х 300мм, страна 756 у пуном колору,</p>
<p>2. „АзБучна матЕматИка Винче“, формат 220 х 220 мм, страница 180 у пуном колору,</p>
<p>3. водич по Москви и древној историји СлоВена „ТАЈНА РУСКОГ ХРАМА и непрекидност слоВенске културе, права и архитектуре“, формат 100 х 290мм страница 72,</p>
<p>У овој књижари можете набавити и три броја научно образовног часописа вишедисциплинарних истраживања историје и културе СлоВена ЈУСТИЦИА:</p>
<p>број 1 у којем се први пут на српском језику објављују чланци из 12 различитих наука и научних области и 12 различитих стручних области проф. Божидара Митровића, који су објављени у научним зборницима у Русији и САД, формат А4, стр.364,<br />
број 2 који је посвећен културним правима и како се та права крше иако представљају нематеријално културно благо српског народа које ужива заштиту међународних конвенција УНЕСКО, формат А4, стр.232,<br />
број 3 који је посвећен Бактериолошком рату против Срба у Првом и другом светском рату и правосудној заштити нематеријалног културног наслеђа српског народа, 390страна формат А4.<br />
ЈУСТИЦИЈА<a href="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2026/09/1-3-ENGL-novo-Pravo_FLAJER.pdf">1 &#8211; 3 ENGL novo Pravo_FLAJER</a></p>
<p>КЊИГЕ И ЧАСОПИСИ ЋЕ СЕ УСКОРО ПОЈАВИТИ И У КЊИЖАРАМА ДЕЛФИ у Новом Саду, Крагујевцу, и Нишу.</p>
<p>Цене и куповину можете прецизирати</p>
<p>Професора Божидара Митровића можете контактирати на:</p>
<p>ivnin@internet.ru или bozidar.mitrovic@bozidar.rs<br />
Мобилни/WhatsApp/Viber: +381 61 322 0670<br />
www.bozidar.rs<br />
Проф. Божидар Митровић, др правних наука, адвокат<br />
Главни уредник научно-образовног часописа</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/nove-i-ranije-objavljene-knjige-profesora-bozidara-mitrovica-doktora-pravnih-nauka/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Сомборско поетско вече одржаће се 5. августа 2025.</title>
		<link>https://homoverbum.com/somborsko-poetsko-vece-odrzace-se-5-avgusta-2025/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/somborsko-poetsko-vece-odrzace-se-5-avgusta-2025/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Fri, 25 Jul 2025 14:27:30 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=425</guid>

					<description><![CDATA[&#160; &#160; На реситалу поезије, 5. августа од 20:00 до 21:30 у ресторану ‘Оријент-5’, у Сомбору, учествоваће Зденка Федјвер, Давид Кецман, Миленко Попић, Јована Коњевић, Даница Каралић, Винко Јанковић, Антун Ковач и други песници. &#160; Сегмент из поеме „Висине Мачу Пикчу“ (Алтурас де Мацху Пиццу) и песма „Лази Костићу из Чикага“ су такодје на програму [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>На реситалу поезије, 5. августа од 20:00 до 21:30 у ресторану ‘Оријент-5’, у Сомбору, учествоваће Зденка Федјвер, Давид Кецман, Миленко Попић, Јована Коњевић, Даница Каралић, Винко Јанковић, Антун Ковач и други песници.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Сегмент из поеме „Висине Мачу Пикчу“ (Алтурас де Мацху Пиццу) и песма „Лази Костићу из Чикага“ су такодје на програму вечери.</p>
<p>Водитељ је др Лиљана Соколова.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Сомборски писци ће (идеја Предрага Ракића) поделити публици копије насловних страница или примерак своје најновије књиге.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>РТВ ће забележити реситал.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Улаз је слободан.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-426" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/07/Рајко-Игић-пред-микрофоном-300x228.png" alt="пред микрофоном је Рајко Игић" width="300" height="228" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/07/Рајко-Игић-пред-микрофоном-300x228.png 300w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/07/Рајко-Игић-пред-микрофоном.png 431w" sizes="auto, (max-width: 300px) 100vw, 300px" /></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/somborsko-poetsko-vece-odrzace-se-5-avgusta-2025/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>&#8222;Izdavačka kuća Prometej vas poziva na promociju knjiga ЛЕЛУЈИ  и  КАЗИВАЊА У КАНАДИ Dr Radomira Baturana</title>
		<link>https://homoverbum.com/izdavacka-kuca-prometej-vas-poziva-na-promociju-knjiga-leluji-i-kazivanja-u-kanadi-dr-radomira-baturana/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/izdavacka-kuca-prometej-vas-poziva-na-promociju-knjiga-leluji-i-kazivanja-u-kanadi-dr-radomira-baturana/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 09:14:28 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=419</guid>

					<description><![CDATA[U programu učestvuju: Zoran Kolundžija, urednik IK &#8216;Prometej&#8217; Milorad Đošić, direktor Srpskog kulturnog centra &#8216;Ćirilica&#8217; Aleksandar Tanurdžić, pisac Prof. dr Aleksandar Petrović Dr Radomir Baturan, autor Subota, 14. jun u 20 sati Galerija Izdavačke kuće PROMETEJ, Svetozara Miletića 16, Novi Sad &#160;]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>U programu učestvuju:<br />
Zoran Kolundžija, urednik IK &#8216;Prometej&#8217;<br />
Milorad Đošić, direktor Srpskog kulturnog centra &#8216;Ćirilica&#8217;<br />
Aleksandar Tanurdžić, pisac<br />
Prof. dr Aleksandar Petrović<br />
Dr Radomir Baturan, autor</p>
<p>Subota, 14. jun u 20 sati<br />
Galerija Izdavačke kuće PROMETEJ, Svetozara Miletića 16, Novi Sad</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="aligncenter size-medium wp-image-420" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде-300x169.jpg" alt="" width="300" height="169" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде-300x169.jpg 300w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде-1024x577.jpg 1024w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде-768x432.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде-1536x865.jpg 1536w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде-1200x676.jpg 1200w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/позивница-Лелуји_Казивања-из-Канаде.jpg 1600w" sizes="auto, (max-width: 300px) 100vw, 300px" /></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/izdavacka-kuca-prometej-vas-poziva-na-promociju-knjiga-leluji-i-kazivanja-u-kanadi-dr-radomira-baturana/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Додељена признања за 2025.г. &#8211; Фонд „Бранислав Мане Шакић“ : Саопштење за медије</title>
		<link>https://homoverbum.com/dodeljena-priznanja-za-2025-g-fond-branislav-mane-sakic-saopstenje-za-medije/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/dodeljena-priznanja-za-2025-g-fond-branislav-mane-sakic-saopstenje-za-medije/#comments</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 07:02:09 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=410</guid>

					<description><![CDATA[Фонд „Бранислав Мане Шакић“: Саопштење за медије &#160; Марија Тришић Кнежевић и Ануш Балајан добитници одличја „Бранислав Мане Шакић“ у 2025. &#160; Фонд „Бранислав Мане Шакић“ наставља традицију непрекидног избора добитника признања најбољима на пољу очувања српског језика и културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања, као и странцима чије је владање српским [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Фонд „Бранислав Мане Шакић“: Саопштење за медије</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Марија Тришић Кнежевић и Ануш Балајан добитници одличја „Бранислав Мане Шакић“ у 2025.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Фонд „Бранислав Мане Шакић“ наставља традицију непрекидног избора добитника признања најбољима на пољу очувања српског језика и културе говора у електронским медијима Србије, окружења и расејања, као и странцима чије је владање српским језиком на завидном нивоу.</p>
<p>Надомак заокружења 3. деценије постојања и опстајања Фонда, одлуком стручног жирија 28. носилац истоимене награде је Марија Тришић Кнежевић, новинар и уредник доскорашње Регионалне ТВ Банат из Вршца.</p>
<p>Стручни жири Фонда је почетком јуна месеца одабрао и овогодишњег добитника одличја за странце Ануш Балајан, књижевног ствараоца и преводиоца, која је својим дугогодишњим радом учинила много на представљању своје отаџбине и њене културе нама у Србији, на чему смо јој изузетно захвални.</p>
<p><strong>Марија Тришић Кнежевић</strong> (1982.) је, након гимназије у родном Вршцу и студија немачког језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду, 2009. почела да ради на Регионалној телевизији Банат, добивши ту прилику кроз програм &#8222;Моја прва шанса&#8220;.</p>
<p>Обављајући  посао новинара, водила је и уређивала Јутарњи програм, поподневну &#8222;Хронику региона&#8220;, кратке вести „120 секунди“ и централну информативну емисију „Дневник“. Сарађивала као дописник РТВ Војводине у информативним и емисијама  „Војводином“ и „Разгледнице“, као и у Дневнику овог медија.</p>
<p>2011.године завршава  ББЦ-јеву обуку за политичко извештавање, коју су организовали РТВ, ОСЦЕ и Амбасада Холандије у Србији.</p>
<p>Kао аутор и водитељ Телевизије  Банат, уз подршку  Покрајинског секретаријата за информисање, реализовала је и два серијала специјалних емисија, &#8222;Толеранција у школској клупи&#8220;  и &#8222;Заједно смо јачи&#8220;, са  акцентом на упознавању живота деце и одраслих лица из осетљивих група, њихово представљање заједници, уз подстицање  успешнијег укључивања у све животне токове.</p>
<p>Сарађивала је и водила музичке емисије које су пратиле рок сцену земље и региона. На Регионалној ТВ Банат, основаној 1998.г., радила до њеног гашења, у јулу 2024. године.</p>
<p><strong>Ануш Балајан</strong> је шести носилац Специјалног признања за странце, које се додељује од 2017. г. Она је Јерменка, рођена 1965. У родном Јеревану је завршила студије на Универзитету хуманистичких наука &#8222;Давид Анахт&#8220;, а од 1995. живи у Београду, где је засновала и породицу.</p>
<p>Ануш се бави књижевним и преводилачким радом од 1990-их, да би већ 1995. учествовала  и  на Међународном сусрету писаца у организацији Удружења књижевника Србије, чији члан постаје 2019. Током 2014. и 2019. објављује 2 збирке песама, <em>Богињо моја</em> и <em>Дрво чежње</em> на српском и јерменском, а под кровом куће књижевника одржала је и низ предавања о великанима јерменске културе. Бави се и превођењем са српског на јерменски и са јерменског на српски, представљајући тако мост зближавања између матице земље и Србије.</p>
<p>Међу објављеним преводима на јерменски су и <em>Српско срце Јоханово</em> Веселина П. Џелетовића , поезија Миљурка Вукадиновића, кратке приче, песме и афоризми Луке Јоксимовића Барбата, те стихословље Јасмине Јанковић, као и двојезични превод <em>Јермени и Срби кроз историју</em> аутора Арцви Бахчинјана и Луке Јоксимовића Барбата.</p>
<p>Од превода са јерменског на српски посебно треба истаћи роман Мкртич Саргсјана: <em>Храбри Назар</em> и приповетку <em>Редовни час јерменског</em> истог аутора. Неколико превода наших и јерменских аутора, које је Ануш урадила, траже издаваче.<br />
Бави се хуманитарним радом у Удружењу „Акција за слепе“.</p>
<p>Иначе, уобичајена пракса свечаног уручења Плакете и признања добитницима, која се одржава 5. јуна у Народној библиотеци Смедерево (на дан рођења Шакића), изостаће ове године из објективних разлога.</p>
<p>Подсећања ради, Фонд и одличја „Бранислав Мане Шакић“ постоје од 1998. у знак сећања на једног од првих спикера Радио Смедерева, који је својим радом током четврт века потврђивао неопходност очувања српског језика и неговања културе говора у електронским медијима. Признање, чији се носиоци непрекидно бирају већ 28 година, је утолико значајно и јединствено јер сличне награде у то време нису постојале ни у СФРЈ, нити у потоњим државама, закључно са Србијом.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Јадранка Нићин,<br />
новинар и оснивач Фонда<br />
„Бранислав Мане Шакић“</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Фотографије добитника признања.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="size-medium wp-image-415" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Марија-Тришић-Кнежевић-300x168.jpg" alt="Marija Trišić Knežević" width="300" height="168" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Марија-Тришић-Кнежевић-300x168.jpg 300w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Марија-Тришић-Кнежевић-1024x575.jpg 1024w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Марија-Тришић-Кнежевић-768x431.jpg 768w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Марија-Тришић-Кнежевић-1200x674.jpg 1200w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Марија-Тришић-Кнежевић.jpg 1437w" sizes="auto, (max-width: 300px) 100vw, 300px" /></p>
<p>Марија Тришић Кнежевић, новинар Регионалне ТВ Банат, Вршац, добитник Плакете „Бранислав Мане Шакић“</p>
<p>&nbsp;</p>
<p><img loading="lazy" decoding="async" class="size-medium wp-image-416" src="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Ануш-Балајан-225x300.png" alt="Anuš Balajan" width="225" height="300" srcset="https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Ануш-Балајан-225x300.png 225w, https://homoverbum.com/wp-content/uploads/2025/06/Ануш-Балајан.png 542w" sizes="auto, (max-width: 225px) 100vw, 225px" /></p>
<p>Јерменка Ануш Балајан, књижевни стваралац и преводилац, добитник Специјалног признања за странце</p>
<p>&nbsp;</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/dodeljena-priznanja-za-2025-g-fond-branislav-mane-sakic-saopstenje-za-medije/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>1</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Јеревански државни камерни хор долази у Србију</title>
		<link>https://homoverbum.com/jerevanski-drzavni-kamerni-hor-dolazi-u-srbiju/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/jerevanski-drzavni-kamerni-hor-dolazi-u-srbiju/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Sat, 07 Jun 2025 18:14:49 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=400</guid>

					<description><![CDATA[Јеревански државни камерни хор долази у Србију на Међународни фестивал црквене музике „Музички едикт“. У оквиру фестивала, Јеревански државни камерни хор одржаће два соло концерта: 10. јуна у граду Нишу и 12. јуна у Београду. Током концерата биће изведена најбоља дела јерменске сакралне музике, почев од дела Месропа Маштоца и Комитаса до дела савремених јерменских [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>Јеревански државни камерни хор долази у Србију на Међународни фестивал црквене музике „Музички едикт“.</p>
<p>У оквиру фестивала, Јеревански државни камерни хор одржаће два соло концерта: 10. јуна у граду Нишу и 12. јуна у Београду.</p>
<p>Током концерата биће изведена најбоља дела јерменске сакралне музике, почев од дела Месропа Маштоца и Комитаса до дела савремених јерменских композитора Давида Халаџјана, Ашота Хазарјана, Артура Бобикјана, Вахрама Саргсјана и других.</p>
<p>Музички фестивал Music Edict се одржава од 2009. године, сваке друге године, током празника Свете Педесетнице у месецу јуну.</p>
<p>До сада је на фестивалу учествовало више од 100 ансамбала из различитих земаља света, међу којима су: Пољска, Русија, Бугарска, Грчка, Израел, Албанија, Румунија, Украјина, Египат, Грузија, Велика Британија, Француска, Италија, Кина, Мексико, Ватикан, Индија и САД.</p>
<p>Музички ансамбли изводе духовну музику својих земаља на матерњем језику.</p>
<p>Место и време одржавања београдског наступа биће објављени накнадно.</p>
<p>&nbsp;</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/jerevanski-drzavni-kamerni-hor-dolazi-u-srbiju/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>СЕНТИВАНСКА БАЛАДА &#8211; У Сомбору, 3. јуна 2025. god, почињу Сомборске песничке вечери</title>
		<link>https://homoverbum.com/sentivanska-balada-u-somboru-3-juna-2025-god-pocinju-somborske-pesnicke-veceri/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/sentivanska-balada-u-somboru-3-juna-2025-god-pocinju-somborske-pesnicke-veceri/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 29 May 2025 14:27:24 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<category><![CDATA[Језик и књижевност]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=378</guid>

					<description><![CDATA[У Сомбору, 3. јуна о.г., почињу Сомборске песничке вечери (СПВ) које ће се одржавати сваког првог уторка у месецу од 20:00–21:30, кафана Оријент 5. Заинтересовани песници се могу пријавити конобару у поменутој кафани. Организатор сусрета је др Рајко Игић. Он је за ту прилику, ових дана написао песму “Сентиванска балада” која садржи 36 римованих стихова. [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>У Сомбору, 3. јуна о.г., почињу Сомборске песничке вечери (СПВ) које ће се одржавати сваког првог уторка у месецу од 20:00–21:30, кафана Оријент 5. Заинтересовани песници се могу пријавити конобару у поменутој кафани. Организатор сусрета је др Рајко Игић. Он је за ту прилику, ових дана написао песму “Сентиванска балада” која садржи 36 римованих стихова. Песници ће на скупу читати своје стихове, а гитариста ће наступати повремено. Аплаузом присутних мери се квалитет песме и њене презентације.<br />
Рајко је рођен 1937. године у Деспот Св. Ивану (данас то село носи назив Деспотово, а још је старији Сентиван). Он је одрастао у Деспотову и Сомбору. “Сентиванску баладу”, која садржи 36 римованих стихова, ћемо објавити на овом порталу када добијемо сагласност аутора &#8211; после првих СПВ.</p>
<p>Извор: Бачко-паланачке вести</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/sentivanska-balada-u-somboru-3-juna-2025-god-pocinju-somborske-pesnicke-veceri/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Овако изгледа уџбеник историје за 6. разред основне школе у Србији &#8211; Пише: Дејан Деки РС</title>
		<link>https://homoverbum.com/ovako-izgleda-udzbenik-istorije-za-6-razred-osnovne-skole-u-srbiji-pise-dejan-deki-rs/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/ovako-izgleda-udzbenik-istorije-za-6-razred-osnovne-skole-u-srbiji-pise-dejan-deki-rs/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 29 May 2025 12:42:32 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<category><![CDATA[Историја и савременост]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=374</guid>

					<description><![CDATA[&#160; Велики албански јунак Скендербег, Хрватска у десетом веку, хрватски краљ Томислав, Хрватска држава у Посавини&#8230; Шта рећи, ово чак ни хрватски историчари нису ставили у своје уџбенике јер држе до себе и била би их срамота, али зато то уче деца у Србији. Српски непријатељи нису Курти, Рама, Приштина, Загреб, Сарајево&#8230; Српски непријатељи су [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>&nbsp;</p>
<p>Велики албански јунак Скендербег, Хрватска у десетом веку, хрватски краљ Томислав, Хрватска држава у Посавини&#8230;<br />
Шта рећи, ово чак ни хрватски историчари нису ставили у своје уџбенике јер држе до себе и била би их срамота, али зато то уче деца у Србији.</p>
<p>Српски непријатељи нису Курти, Рама, Приштина, Загреб, Сарајево&#8230;<br />
Српски непријатељи су у Београду, седе у Влади Србије и то у сред Председништва.</p>
<p>По Закону о уџбеницима, да би се исти нашао у школама морало је Министарство да донесе план уџбеника на основу предлога Завода за унапређивање образовања и васпитања.<br />
Онда су „стручњаци” из Савета за стручно образовање пре штампања морали да прегледају целу књигу и да дају свој благослов.</p>
<p>Ни уџбеници у комунизму нису били сјајни, али су били далеко од овквих лажи и пропаганде.<br />
Није проблем што је ово написано, папир трпи све, проблем је што је ово одобрено за штампање.<br />
На овај уџбеник, одобрење и свој потпис морала је да стави лично бака у пензији, министар просвете Славица Ђукић Дејановић.</p>
<p>Србима школске уџбенике штампа усташа, дословно усташа, Анте Жужул.<br />
Некад најбољи пријатељ Фрање Туђмана, данас највећи финансијер ХДЗ-а.</p>
<p>Жужул је власник београдског „БИГЗ школства” којег је купио за 400 000 евра.<br />
У сарадњи са немачком издавачком кућом „Клет”, он држи монопол тржишта уџбеника у Србији.<br />
Због тога су српски уџбеници историје ближи таблоидном новинарству него науци.</p>
<p>Све књиге се штампају у Хрватској, затим се допремају у Србију и за то се не плаћа порез, што додатно оштећује нашу привреду.<br />
Целокупан промет и њихова годишња зарада на тржишту у Србији износи 30 милиона евра.</p>
<p>Клет мало вуче на клетву, а и Анте је повукао на свог имењака па су се тако за 15 година његовог рада у Србији, у његовим уџбеницима поред горе наведених, редовно појављивале и многе друге „грешке.”<br />
Највише „грешке” које уче децу нетачним историјским чињеницама.</p>
<p>Тако се у целој књизи историје, Јасеновац помиње у само једној реченици, без јасног броја жртава или је он потпуно помешан са бројем убијених, Јеврејаἄ, Рома, Хрвата, па и Срба.<br />
Ученици у Србији уче да су Београд, цела Шумадија и делови поморавља, некад били део Хрватске.</p>
<p>У тематском атласу за предмет Природа и друштво за 4. разред, објављен је наслов „Најстарија српска држава Рашка.”<br />
На тој карти из IХ века, источно од Рашке је Бугарска, југоисточно Византија, која иначе никад није ни постојала у том смислу, као што није ни Хрватска која је приказана са свих осталих страна.</p>
<p>Анти се пре пар година провукла још једна „грешка.”<br />
Тако је у уџбенику за Техничко образовање за 5. разред, српски полицајац приказан у хрватској униформи са све краватом са шаховницом и мапом Хрватске на рамену.</p>
<p>Само у таквим уџбеницима је могуће да се у IХ веку помиње држава настала на српској крви пре 30 година, да Албанац буде неко коме се чукундеда звао Бранило и био је челник у војсци Душана Силног, неко коме се прадеда звао Комнен, деда Павле, отац Јован, а мајка Војислава Бранковић, ћерка Гргура Бранковића, старијег брата Вука Бранковића.</p>
<p>Браћа су му носила имена Станиша, Костадин и Репош.<br />
С тим да су Јован и Репош сахрањени у манастиру Хиландар.<br />
Касније ће се успоставити још једно сродство ове породице са Бранковићима, када се Скендербегов син Иван оженио Иреном Бранковић, унуком деспота Ђурађа Бранковића по коме је Скендербег и добио име.</p>
<p>У граду Кроја на 30 км од Тиране, постоји црква Светог Николе, ту се налази скрипта Фурађа Кастриота Скендербега&#8230;<br />
О њој је 2012. године први пут на једној албанској телевизији причао неки албански историчар, био је то Ардијан Кљоси.<br />
Месец дана након ове изјаве Кљоси је одједном извршио „самоубиство.”</p>
<p>Након што су Албанци преплавили Швајцарску, том гомилом дивљих племена како их је он назвао, бавио се и швајцарски научник Оливер Шмит.<br />
Он је написао да је Скендербег био Србин који се против Турака борио за обнављање очевине.<br />
Гневни Албанци тад објављују његову адресу како би могли да га посете сви Албанци у Швајцарској.</p>
<p>Писали су многи странци али Катедра за српску историју и поред свих ових дешавања ћути као заливена.<br />
Ћути иако Срби у Бугарској, Румунији, Мађарској, Македонији, Грчкој, као да никада нису ни постојали.<br />
Хрватску да и не помињемо.</p>
<p>Скендербегу дигоше споменик у Тирани, Твртку у Сарајеву а Николи Тесли у Смиљану.<br />
Мада, да се Тесла на Илиндан те 1941. године затекао у родном Смиљану код Госпића, не би му помогло ни да је 100 пута научник.<br />
Био би 507 жртва и преклан као јагње, а данас су га чак ставили и на евро.</p>
<p>Оваква инстант историја је потребна сваком окупатору, зато српску историју приказују као низ пораза и пропуштених прилика.<br />
Докле год наша деца буду учила да су нам се преци однекуд доселили у VII веку, нема нама напретка.</p>
<p>Српска техника се 1999. године скоро неоштећена повлачила са КиМ, што су запрепашћено гледали многи НАТО официри.<br />
Тада је свет рекао:</p>
<p>„Ми са Србима више нећемо ратовати, од сада ћемо им школовати и васпитавати децу.”</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Извор: https://t.me/s/srpska_sparta_info?after=15228</p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/ovako-izgleda-udzbenik-istorije-za-6-razred-osnovne-skole-u-srbiji-pise-dejan-deki-rs/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
		<item>
		<title>Парламент Ирана одобрио стратешко партнерство са Русијом</title>
		<link>https://homoverbum.com/parlament-irana-odobrio-stratesko-partnerstvo-sa-rusijom/</link>
					<comments>https://homoverbum.com/parlament-irana-odobrio-stratesko-partnerstvo-sa-rusijom/#respond</comments>
		
		<dc:creator><![CDATA[admin]]></dc:creator>
		<pubDate>Thu, 22 May 2025 08:05:37 +0000</pubDate>
				<category><![CDATA[Вести]]></category>
		<guid isPermaLink="false">https://homoverbum.com/?p=372</guid>

					<description><![CDATA[&#160; (Vest podelio Вјачеслав Прокофјев ДУБАИ (Ројтерс) &#8211; Парламент Ирана одобрио је у среду 20-годишње стратешко партнерство између Москве и Техерана, преносе државни медији. Споразум представља продубљивање билатералних веза, укључујући ближу одбрамбену сарадњу. Руски председник Владимир Путин и његов ирански колега Масуд Пезешкиан потписали су документ о стратешком партнерству 17. јануара. Руски законодавни орган одобрио [&#8230;]]]></description>
										<content:encoded><![CDATA[<p>&nbsp;</p>
<p>(Vest podelio Вјачеслав Прокофјев</p>
<p>ДУБАИ (Ројтерс) &#8211; Парламент Ирана одобрио је у среду 20-годишње стратешко партнерство између Москве и Техерана, преносе државни медији. Споразум представља продубљивање билатералних веза, укључујући ближу одбрамбену сарадњу. Руски председник Владимир Путин и његов ирански колега Масуд Пезешкиан потписали су документ о стратешком партнерству 17. јануара. Руски законодавни орган одобрио је споразум у априлу. Иако споразум не садржи клаузулу о заједничкој одбрани, он наводи да ће обе земље сарађивати против уобичајених војних претњи, развијати своју војно-техничку сарадњу и учествовати у заједничким вежбама.</p>
<p>Од почетка рата у Украјини 2022. године, Иран и Русија су продубили војне везе, док западне земље оптужују Иран за снабдевање ракетама и дроноимва за руске нападе на Украјину. Техеран негира да је давао оружје за руску употребу у Украјини. Стратешки споразум такође садржи неколико клаузула усмерених на јачање економског партнерства, посебно јачањем директне међубанкарске сарадње и промоцијом њихових националних финансијских производа. Споразум о слободној трговини између Ирана и Русије предводнице Евроазијске економске уније ступио је на снагу прошле недеље, смањујући тарифе како би се повећала трговина између две економије, које су обе под стотинама западних санкција.<br />
(Извештавање из Дубаија, уредила Франсес Кери)</p>
<p><a href="https://www.msn.com/en-ca/news/world/iran-parliament-approves-strategic-pact-with-russia/ar-AA1Fbxkp?ocid=winp1taskbar&amp;cvid=313f97ba8d4e4e2583043087f29c1810&amp;ei=47">Iran parliament approves strategic pact with Russia</a></p>
]]></content:encoded>
					
					<wfw:commentRss>https://homoverbum.com/parlament-irana-odobrio-stratesko-partnerstvo-sa-rusijom/feed/</wfw:commentRss>
			<slash:comments>0</slash:comments>
		
		
			</item>
	</channel>
</rss>
