Она стара изрека, да сви причају о времену, а нико ништа не чини у вези с тим, није више тачна. Данас две државе имају могућност контроле времена у свету: Сједињене Државе и Русија. Остале грозничаво покушавају да их стигну.
Покушаји овладавања природним елементима, које је отпочео још Никола Тесла крајем деветнаестог века, заједно са преносом електричне енергије кроз простор, уродили су плодом и оно је остварено.
Последице су несагледиве. Временске прилике могу се употребити као благослов или као оружје.
Сви неопходни елементи су ту.
Године 1969, Биро за патенте одобрио је патент за „метод повећавања вероватноће падавина вештачким увођењем водене паре из мора у атмосферу“.
Године 1971, додељен је патент Електрокорпорацији Вестингхаус за систем озрачивања делова површине планете.
Исте године, патент је дат Националној научној фондацији, за метод мењања временских прилика.
Године 1978, Сједињене Државе су извршиле експеримент којим је изазван пљусак изнад шест округа у северном Висконсину. Олуја је створила ветрове брзине од двеста осамдесет километара на сат и направила штету од педесет милиона долара.
Године 1995, Биро за патенте САД издао је патент за систем мењања временских прилика посредством сателита.
Русија је, у међувремену, развила „елф“ систем — тридесет великих предајника који стварају блокинг-ситуацију високог притиска, који може да мења временске прилике широм света.
Елф таласи су створени почетком 1980-их година, када су отпочеле чудне временске промене, са неуобичајеним сушама, поплавама и олујама.
Време је најмоћнија сила коју познајемо. Онај ко контролише време, може да разбија светске економије изазивајући непрестане пљускове, сушом уништавајући усеве и разарајући непријатељске положаје.
Опасност од катастрофалног сукоба између Сједињених Држава и Русије постала је тако велика, да је 1977. године, под покровитељством УН, потписан уговор о некоришћењу средстава мењања временских прилика у непријатељске сврхе.
Сједињене Државе су, упркос уговору потписаном у УН, отпочеле поступак грађења комплекса за експерименте са временским приликама, названог ХАРП, у једном забаченом делу Аљаске.

Превод са јерменског: Ануш Балајан

На тротоару, испред Геолошког музеја Дилиџана[1], где се некада налазила Руска православна црква[2], налази се скроман спомен-камен на коме је на руском језику исписано:
Капитан Томич Димитрий Саядинович р. 1858-1907 г.[3]

А ко је тај Томич, чији спомен-камен и данас стоји?

Димитриј Томић је био један од многих Срба који су служили у руској војсци. Војна судбина га је довела на Кавкаски фронт где се храбро борио против вековног непријатеља свог народа (против Турака), далеко од своје домовине, у саставу Шестог  стрељачког пука. Као што показује листа његових бројних награда, штабни капетан Димитриј Томић није био само храбар војник већ и вешт и храбар командант. Са својом јединицом је активно учествовао у биткама за ослобођење Карса и Ардахана, а по завршетку рата постављен је за начелника руског гарнизона стационираног у Дилиџану. Од тог времена, односно од 80-их година 19-ог века, у Дилиџану почињу да живе Срби.

Касније сам сазнао да се Томић оженио у Дилиџану и да је имао десеторо деце: три сина и седам кћери. Средњи син Олег кренуо је очевим стопама, поставши војник. По завршетку кадетске школе, служио је у руској војсци као командир вода, затим је наставио да служи у другој дивизији јерменског коњичког пука.

Димитриј Томић, који је завршио војну школу у Санкт Петербургу, био је особа високе културе. Супруга Лида (Рускиња), такође високо образована, била је специјалиста руског језика и годинама је предавала руски језик у школи у Дилиџану.

Још у Карсу, Томић је био веома близак са фотографом Височкином који је касније, такође, дошао у Дилиџан и ту се настанио.

Постоји једна шаљива прича везана за фотографа Височкина. Прича се да је Височкинов фото студио био у садашњој Шарамбејанској улици. На вратима канцеларије писало је на руском „Фотография“, касније су прва слова избрисана и остала је само реч „графия“. Због тога су

мештани дуго време улицу Шарамбејан у шали називали „графски переулок“[4].

Извори:

https://dilijanstories.wordpress.com

https://ksoors.org/mogila-kapitana-russkoj-armii-tomicha-dmitriya-stoyanovicha/

[1] (јерм. Դիլիջան) град у Јерменији у северној покрајини Тавуш.

[2] Црква се срушила 1950. год. услед клизишта.

[3] На каменом споменику јасно пише руским исписом „Сајадинович“ док се у текстовима о капетану Томићу појављује презиме „Стојановић“. прим. прев.

[4] сокак